<< Arhiva >>

Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

četvrtak, 01.04.2010.

..Tvoja snaga me pokreće..Hvala ti za sve ovih godina..

..hm..1.04., 3:07 ujutro..da..i ja san ponekad noćna sova..
..moja tradicija pauze pisanja nakon odigranih finala se nastavila..i evo..naakon cirka 3 miseca u čemu san ja našla motivaciju za naškrabati pokoje slovo..samo je jedan odgovor..
..Pa, točno na ovaj dan, prije koje desetljeće rodija se moj heroj..vjerojatno onda nije ni zna što ga čeka..a puno toga ga je čekalo u životu..da, Ivano..moran reći da je on jedna od prvih osoba na koje ja pomislin kad mi je teško i kad mislin da ne mogu dalje..u njemu pronalazin odgovore na sva pitanja..
..Prije godinu dana, pisala san isto za njegov rođendan..puno san virovala u taj njegov povratak nakon ozljede leđa, i stvarno san vidila u nejgovin očima da još nije gotovo..samo san tila njegovo zdravlje i sriću..i povratak..stvarno nije ima sriće prošle godine, pa ozljeda, pa lopta nikako u gol, pa ga ne ide, pa nervoza..i završi sezona, a svi ga već otpisali..nije on onaj stari, pa već je on zahrđa, a i Duvnjak je tu..i moran priznati da se to sve i meni stalno vrzmalo po glavi iako nisan tila..ali, sve te stranice i stranice napisanih i izgovorenih riči o njemu..sve je nestalo..a kad?..kad je odigra svoju veliku utakmicu povratka..a to je bila jedna jedina..i to ona kod mene u Zadru, u Kreše..protiv Mađara..neopisivo kako je odjednon podsića na stare dane..čuda je napravija taj dan..a onaj gol iza leđa..neizbrisivo za moje sićanje..u trenu kad je završila ta utakmica, ja san znala..ON je..to je ON..vratija se 100 %..više ništa nije moglo utjecati na ono što se tribalo dogoditi..više niko nije moga osporiti ni spriječiti njegove igre koje slijede..zabrinutost za njega u mon pogledu je nestala..samo tako..i onda..jednon prilikon, već sredina 7. miseca, završin u Splitu..na Sportskima..i dolaze mi vijesti: Eno ga! U teretani je..ima kondicijski.. i sam Bog zna kako san dospila do te teretane i kako san ga uspila viditi..iz kutka..ali, da..pomno san promatrala svaki pokret za onon spravon za noge..u jednon trenu okrenija je glavu..vidila mu se na faci želja za moren i zgubidarenjen, ali privlada je inat za ponovnin dokazivanjen i starin igrama..sve ka da se usporilo..ona sprava je usporeno zatutnjavala svake 2 sekunde, koje su bile ka i vječnost, ritam srca mu se lagano ubrzava od napora..a lagana kap znoja klizila je niz uho..a okolo muk..sve se tako savršeno čulo..i bilo mi je dovoljno..okrenila san se i otišla, samo tako..da, više ga ništa nije moglo zaustaviti..i vrteći te slike u glavi proživila san lito, iščekujući nove pobjede..
..Definitivno najbolje lito u životu..tog lita smo oboje dobili..naime, imala san turnir u Italiji s ekipon za koji smo se spremale cilo lito, svaki dan, 2 - 3 h dnevno, u raljama ogorčenog trenera..potajno san znala da se u mene nije virovalo..potajno san vidila poglede svih njih, oči su im govorile: Ma ne može ona to!..i onda san još izostala skoro zadnjih misec dana zbog obaveznog puta i nemile bolesti koja me uvatila..ali, vratila san se..rjedan dana prije polaska..totalno nekoordinirana i izgubljena..2 dana prije polaska, 1. greška u 5 - 6 godina odnosa s treneron..prva..i toliko stvari mi je izgovorija, opsova pola obiteljskog stabla, reka da ga jeben u zdrav mozak (pardon na izrazu) i jasno da do znanja da mogu biti sritna što me On vodi uopće na taj turnir..bilo mi je jasno da misli da san niko i ništa te da nisan dobar igrač..a sve to je reka prid određenin ljudima..koji su mi nešto i značili..a njihove poglede nikad neću zaboraviti taj dan..taj trening san se ukočila, bila san katastrofalna..samo su mi njegove riči odzvanjale u glavi..cili trening je vika zbog greški koje san radila, ali meni se samo isto ponavljalo u glavi..Došla san kući, otišla na kupanje, sila u hlad (u hladu bilo 45 stupnjeva) i razmislila..iman 2 opcije.. 1. Otići sutra na trening i dan prije turnira pridati mu opremu, zahvaliti se i nikada više ne viditi ga u životu. (Nije ima zamjenu za mene, uopće, popizdija bi), a broj 2. Otići sutra na trening i dan prije turnira odraditi sve, primučati, ići na turnir, dati sve, ali baš sve od sebe i dokazati da On mora biti sritan što je mene vodija i što mu nisan vratila opremu....
Hm, i onda san se u ladovini malo sitila Ivana i zapitala se šta bi on napravija....??..istog trena san znala da bi on uzea ovo 2. i ušutka sve oko sebe nakon odrađenog posla..ali, znala san isto tako i da je to teži put, da je lakše okrenuti leđa, otići i ne pojaviti se više..samo pobići..
No, osićala san obvezu napraviti ovo 2. ..samo san zamislila sve one teške trenutke u Ivanovon životu i nije mi palo na pamet odustati..do tog trenutka osićala san se slabo, jadno, izvriđano, poniženo, našutano..ali, u ton trenu ositila san takvu moć..ka još nikada prije..i u ladovini pod 45 stupnjeva odlučila prgavo ne odustajati i boriti se za ono do čega mi je stalo..doša je dan polaska..bila san tiša od bubice..cilin puten san spavala u busu..idući dan smo imali slobodan da se odmorimo..od svih u ekipi ja san dobila ležaj bez madraca tako da san veći dio turnira spavala na žicama..ni to me nije smetalo..gospodin trener se ka malo odljutija pa mi se počea obraćati, doduše sa Vi, ali zna je da je zasra nekidan..samo san ga hladno pogledavala na svaku provokaciju..bilo je 16 ekipa tamo..a 1. utakmica je već došla..sigurna u prijemu i požrtvovna u obrani..tako bih se opisala..ali onda..3. set, kao da je viša sila utjecala..Sunce se pomaklo na livo i točno meni u zjenice..3 lopte su mi pale, a nisan bila kriva..3 lopte su bile dovoljne da on pusti onaj svoj odurni glas i zapriti nečin..a onda su se minjale strane..opet neka srića..sada Sunce nije bilo problem, ali moja sigurnost bila je poljuljana..kako odraditi sljedeći poen, akko ne napraviti grešku..i onda, dok je lopta letila prima meni, sitin se Ivana..u Portugalu 2003., kad smo dobili u finalu..ima je blagoteleći izraz lica s nekon kapon okrenuton naopako..i skandira..glupa scena, ali zapravo jako smišna..i onda san se sitila, pa i on je grišija, ali oni su ipak osvojili turnir..greška ka greška..ide se dalje..lopta je već bila tu..a ja odvažno na nju..preeuzmen svu odgovornost, a bila je velika u ton trenutku..i odradin sve kako triba do kraja..dobili smo..a, tu je bila i naša kapetanica..u koju se toliko nade polagalo..ona je ta, nju se forsiralo..za nju se znalo..ona je na kraju utakmice plakala jer je pa ne baš dobro odigrala..ali ne, nije nju Gospodin Trener korija ni vika..samo joj je reka da se smiri jer je ona 3 stepenice iznad svih nas..što znači da je u ton trenu bila 6 stepenica iznad mene..po njemu..imali smo odmah i 2. utakmicu posli prve..oko svih je obilazija Gospodin, sve je i tješija, tapša po ramenu, falija..i baš kad je iša priam meni..mislila san da i ja zaslužujen i pohvalu, ma neka me malo i ukori..nema veze..samo da vidin neku reakciju..gledala san ga, iša je prima meni..i onda..odjednon..pogleda me, ali oči su mu bile prazne..i samo je proša pored mene..oči su mi bile pune suza..nisan neko derle, ali bilo mi je preteško u ton trenu..sve san od sebe dala, ali nije bilo vrimena za to..imali smo odma i 2. utakmicu..odigrala san je stavrno super..na razini..nisan to očekivala ni sama..ali virovala san u sebe..dobili smo i tu utakmicu..ni nakon nje..ni riči od Trenera, jedne jedine..tila san urlati, vrištati, iskočiti iz vlastite kože..ali znala san, nema mi sad, počela san, i ovo se mora završiti..sutradan smo imali samo 1 utakmicu..to je bilo da potvrdimo koji smo u skupini..podcijenili smo protivnika i gubili 16:8, ali preokreton stigli i uspili dobiti i tu utakmicu..muk..ništa..niko mi nije ništa govorija..a trebala mi je pohvala, zbog vlastite sigurnosti..prva san izletila iz svlačionice..sila san i baš mi je više bio svejedno..a onda, akko je moja sestra išla s nama..ona je starija pa nije igrala, ali je išla..i rekla mi je da san najbolja tamo..o, kako mi je to tribalo..još je ona jedna od najvažnijih osoba u mon životu..ma nije m iviše ništa tribalo..i tako, amlo po malo - došli mi do finala..čak nan je i himna svirala..a na kraju nje, zaklopila san oči i rekla samoj sebi..ovo je za tebe, Ivano..bilo je puno gledatelja po prvi put kad san igrala..ali to me je samo dodatno motiviralo..nismo imali šanse protiv te domaće ekipe..ma jesmo, ali kad nisu svi tu duhon..u toj utakmici ja san dušu ispustila, nije bilo lopte koju san pustila..ali u očima mojih suigračica vidial san strah..strah od publike i strah od bolje ekipe..ne zann zašto ga ja nisan osićala..tako san vikala, a one..kao da je nešto u njima stalo i nisu se ni čule..i još mi cura u ekipi slomi ruku usrid igre..e sad san igrala i za nju..tako san to željela dobiti, ali ne..definitivni poraz..protivnice su nan stavrno srčano čestitale i rekle bravo..nisan bila zadovoljna..nije mi bilo bitno kakva san ja bila, izgubili smo..u finalu, bilo mi je to već poznato iz nekih drugih krugova..stavili su nan medalje oko vrata..prazno san buljila u pod, i onda odjednon..na razglasu u dvorani se čuje moje ime..Il giocchatore migliore, numero 15, Marta....doteturala san do neke žene koja je valjda bitna tamo i primila nagradu za najboljeg igrača..svi su pljeskali..ali najlipši osićaj bija je kad san dolšla do svoje ekipe, koja me grlila i vikala moje ime..nešto u mei je puklo taj dan, ali zadatak je bija izvršen..dok smo se slikali zadnji put svi aztvorial san još jednon oči i rekla: Za tebe, Ivano..na slici su mi oči zatvorene, ali neam veze..i onda u svlačionici..dolaazi Trener..trndula..ja buljila u pod..i odjednon kaže: Mislin da Marta zaslužuje veliku pohvalu i pljesak..i da mi je pet..i nakon toga..ja san svatila da meni uoće ne znače riči toga čovika, ni najmanje..ništa me nije dirnulo što mi je reka..
..I onda, vratin se doma..umorna, ali opet nekako zadovoljna, igrali Zagreb i još neko taj dan na turniru u Poreču..Zagreb osvojia turnir..a Ivano je dobija nagradu za najboljeg igrača..suze su mi krenile kad san ga opet vidila na postolju..znala san da ga još puno toga čeka..ja san se to lito dokazala prvi put..a on se opet dokaza opet nakon tolikog pljuvanja po njemu..pedivno..i onda, dođe Austria..čovik odigra ka nikad bori se u svakoj utakmici, daje sve od sebe i bez sumnje najbolji igrač, di in je sad bija Duvnjak ( samo naprid Duvnjak), di su sad bili svi ti koji su bolji od njega..baš se sićan prve utakmice koju smo igrali..počea je super, a dosta toga ovisi o prvoj utakmici na turniru..vidila san mu sriću na licu jer je opet tu..nakon nevjerojatnih igara, u finalu protiv Francuza (o čemu nebi previše pričala) također..bila san sigurna da je i on odabran među najbolje..ali ne..uskratili su mu to..bila san ljuta u početku, ali znala san da je on u očima i srcima svih izabran ne među najbolje nego za najboljeg..zna je to i on, ali isto mislin da je bija malo razočaran..gledala san ga tamo..kako stoji..i tako dalje je nastavija igrati savršeno u Ligi Prvaka..i ja mislin da ga ništa više ne može zaustaviti..
..Rođendan mu je, a ja nisan baš previše o njemu pričala..jer o njemu se već sve zna i samo bih se ponavljala kad bi isto pisala..pisala san o čistoj snazi koju mi je da u životu..i što mi pridstavlja..moj motivator u svemu..
..Dragi Ivano, sritan ti rođendan..sve najbolje i samo nastavi tako..u životu te čeka još toliko toga lipoga i nikad ne odustaj..nisan ni ja..zahvaljujući tebi..Ivano, fala ti za sve..

xxx

subota, 30.01.2010.

..Audaces fortuna iuvat..I što god vas sutra čeka, vi samo budite svoji..

I što reći..što reći..kad je sve već viđeno..Bože moj, u finalu smo..da..Poljska je danas pala na kolina..uopće ne mogu opisati kako se osićan u ovin trenucima..prisritna san..prisritna san što su naši po ko zna koji put pokazali kolika su ekipa i tim..po ko zna koji put..sve se tek zakuvalo protiv Danske..bili smo fantastični, to je ona obrana koju poznajemo i od koje svi strahuju..no, ni nakon Danske nije nan bilo dosta..došli su Poljaci..nekako i samouvjereni, već su razmišljali o Francuzima..a mi, laganini utakmicu po utakmicu..i bum..evo na u finalu..moran priznati da koliko god san ja bila optimistična za naše..ni u snu ovo nisan mogla zamisliti..jer ovako doći u finale, to je čudo, to samo oni mogu..tako san nervozna bila danas, a zbog treninških obveza ni sama nisan mogla gledati prvo poluvrime, ali san ostavila da se snima..usrid treninga, počelo je grmiti i liti ka iz kabla..u dvorani je prokišnjavalo..kad je trening završija, nazvala san Tonku da provjerin rezultat poluvrimena da bih saznala da gubimo s 2 razlike i da igramo loše..prvo me uvatila panika, ali onda samo odjednon..nije više grmilo, i kiša je stala..smirila san se i ja..zapravo san skužila da iman puno povjerenje u naše..znala san da neće oni samo tako pustiti Poljake, s lošon igron..do kuće je pa veliki biciklistički maraton..ali, što..sva ona grmljavina uzrokovala je gubitak signala, ništa mi se nije snimilo..na satelitu san našla hrt i gledala utakmicu..to je bilo to..minjali su se golovi..obrana je bila fenomenalna..super potezi..i onda na kraju je prevagnulo na našu stranu..ne, ispravak, nije prevagnulo..mi smo pobijedili..u svin segmentima igre..nakon utakmice nastalo je sveopće veselje..u dvorani teška pomutnja..jer, pokorili smo ovu dvoranu..ostavili u njoj sve..i necemo je dati nikome..kad san vidila kako se čvrsto grle..onu sriću..suze radosnice..ohrabrivanja..stiskanja ruku..i to sve u afektu još jedne velike pobjede..Ćosić i Kljaić se pogubili totalno..svi naši navijači skandiraju igračima..a naši ih pozdravljaju..E! E! E! E!..i onda je Mirko prozvan za igrača utakmice..ali, tako se vidilo kolika je nevažnost pojedinca u jednoj tako velikoj ekipi..skupa su slavili..točno se vidija onaj izraz dječje sriće na njihovin licima..ljudi nisu ni svjesni koliko su lipi u tin trenucima..zajedno su svi skupa izašli iz dvorane..koju će još jednon sutra pokušati obraniti..
Čula san kasnije što je Duvnjak napravija, i fala mu..tribalo je snage za to..tribalo je snage za izvući ono najbolje iz sebe i time pomoći Ivanu..jer on i Ivano, svaki po 5 golova..e to volin..neka se rasporede snage..neka smo opasni iz svakog kuta, pa i iz onog Vedrana Mataije koji je istrča savršenu kontru bez imalo straha za svoj prvi gol na ovon prvenstvu..mislin da uopće nema mista prigovorima niti ukorima..jer svako je da svoj doprinos..i to kako smo se danas borili..sve i jedna prolivena kap znoja se isplatila..i neka je..kažu neki: repriza prošlogodišnjeg SP-a..a ja kažen, ne..ovo je EP..zadnja 2 protivnika su nan ista ko i prošle godine..ali mi, mi smo jedna druga priča..mislin da nan je puno teži bija ovaj siječanj nego onaj prošli da bi izborili pobjede na svin ovin utakmicama, ipak nema Perice i nekih, naši su preispitivani prije i nakon svake utakmice, i ono zadnje..iza nas ne stoji 15 000 navijača koji zvuče kao njih 100 000 odjednon i rade takvu euforiju..a opet smo došli do finala, opet imamo priliku otići do kraja..Iskreno, ja mislin da mi sutra nemamo više što izgubiti..tu smo, znan da se jednostavno niti jedno novinarsko piskaralo neće usuditi ništa ni pomisliti ako sutra i izgubimo, ali kao da su oni i bitni..tu smo, znan i znamo svi da su naši dali sve od sebe svaku utakmicu i stalno su se borili bez obzira na sve..pokazali su jačinu, čvrstinu, zajedništvo kad je najteže..ostavljali su i one najelokventnije bez teksta..one koji uvik imaju nešto za reći..koliko su ljudi natirali da upale auto i za Beč..bez ikakvih naznaka da će uopće uspiti i ući u dvoranu..i pored toga svega..tako su jednostavni i skromni..to je ono što nas je sve najviše osvojilo..daju toliko, a ne traže ništa..
Ni sama ne virujen da nakon godinu dana imamo na isti dan u isti sat priliku baren malo ispraviti onu nepravdu koja se dogodila u Areni Zagreb 31.01.2009. ..ne, ne mogu to virovati..kažu da vrime liči rane..možda..ali, mi ćemo dati sve od sebe da taj proces ubrzamo..i pokažemo nekima di spadaju..želin da pravda sutra napravi svoje..neka pobijedi bolji..pa makar to moralo značiti i....ma..samo da puste da se igra pravi rukomet, a ne da gledan još jednu torturu i prebijanje naših, koji izlaze s terena neutješna lica sa suzama u očima..
Ali, ja virujen u naše..Virujen da možemo, hoćemo..i da će sutra više sile biti u pitanju..ostavit ćemo sebe na terenu..mrtve ili žive..ali ostavit ćemo sebe..znan da možemo pobijediti..mi to možemo, želimo, sanjamo..ma neka i mi jednon očerupamo te pijetlove..s tolikin iščekivanjen sutra čekan finale, ali i dodjelu nakon njega..zato jer znan da će biti naših u najboljoj ekipi prvenstva, a pogotovo jedna osoba za koju su mnogi sumnjali koju su mnogi šutali okolo..ali, da se zna..ako, nekin slučajen, sutra ne uspijemo..znajte..vi ste naši heroji, toliko ste već napravili..i nema veze..bez obzora na sve..još jednon ćete, sutra, biti prvaci u očima svih Hrvata, pa i šire..jer vi to i jeste..
A sad, u boj! Pokažite sve što znate! Mi vas čekamo raširenih ruku (P.S. planiran bijeg od kuće, bus za Zagreb, pravac na doček, samo da bi vas na tren vidila)
I kako zavšiti, kako poželiti našima svu sriću svita našima sutra..
..Bili ste hrabri ovih dana..a kažu da srića prati hrabre..pa budite onda hrabri i sutra, budite svoji!!!!
Zauvijek vaša, Marta....
xxx

nedjelja, 24.01.2010.

..Gađajmo na Mjesec, jer ako i ne pogodimo, bit ćemo među Zvijezdama....

Nakon 7 miseci..evo teksta koji je vridan baciti u zaborav ovaj zadnji..naravno, ne u zaborav, ali spremiti ga u uspomene..Europsko je počelo..Igali smo s Norvežanima, Ukrajincima i Rusima..dobili sve..i jedina smo reprezentacija koja ima maksimalni ucinak..da, tako je ti fatalni Francuzi su spali na dva remija i jednu pobjedu od samo gola razlike..prije svega moran reci da mi uzasno fali Pere..ne mogu ni opisati koliko..i Dominikovic skupa s njin..i jos neki takoder..ali, sto je tu je..kad pocne prvenstvo sve to se zaboravlja i ide se na sve ili nista..sve je krenilo dobro, ali mi nebi bili mi da se nek ne ozljedi..mrzin sto ovo moran govoriti, ali tako je..prvo Lac razriže prst, a onda i Tonči s trbušnin zidon..katastrofa..ali, to je bija samo jos jedan motiv vise za nase..zato i jesmo tu di jesmo..i oko sve te strke ko ce igrati livog vanjskog, pojavi se jedan Drago Vukovic i odigra fantasticno..kako se taj covik borija taj dan..ka da mu je zadnja utakmica u zivotu..nije bija ni siguran da ce biti u toj ekipi, a malo nakon toga..eno ga, nakon utakmice plače sa saton u ruci, koji je samo jos jedno priznanje svima njima..a njemu prvon..zbog neizostavne skole, bila san prisiljena gledati snimku zbog koje san mahnito provjeravala video cili dan i zabarikadirala sobu i tv..isplatilo se..s Ukrajincima malo slabije..opet snimka..a onda danas..iscupana pobjeda Rusima..lavovska bitka na svin pozicijama..zasluzili smo to..koliko prozivki je bilo prije prvenstva..da nije to vise to..kao..pojavljuju se mladi, Ivano vise nije onaj stari, nema Pere..toliko toga..a samo da ta prokleta novinarska piskarala nesto napisu, bacajući naše u skroz drugi - treći plan..e pa, jedna velika varka..jer, zante sto..ja jos uvik osican onaj isti duh, borbenost, lakocu igre..mislin da se to prinilo i na mlađe, a da ne govorin o povratnicima u reprezentaciju..ka da nikada nisu ni otisli..dobro, nije sve bajno ni savrseno..obrana nije jos sva svoja..ali, tu smo zaboravili kariku Toncija..i Laca..koji oduvik igra obranu..po meni, jedino razocaranje je Duvnjak..ali, kad se uzme sve u obzir..razumin ga..svi su ga navikli gledati u naj izdanjima, sve super, odlicno..mislin da je veliki pritisak za njega..prosle godine se dobro s njin nosija, sve pozitivno..ali mislin da je sad svattija velicinu svega toga..jer koliko god ja izgledala nekad protiv njega..znan ja da je on dobar, da nije nikakav folirant ni guzičar..ali me je smetalo što su ga svi toliko uzdizali nakon par dobrih utakmica i šutnuli Ivana na kraj klupe pa nek se grije šugamanon..na to san alergična, jer se meni puno puta to dogodilo..znan onaj osićaj kad imaš to u sebi, kad znaš da si tu, da ti malo fali, a onda..pojavi se neko drugi, ti padaš u drugi plan..niko te ne ferma..e to mi se gadi..ali, zato gospon Ivano se svin tin govnarima oduzuje na pravi nacin..pa ja ne znan, ali kako on igra..ok..prvi dan je Vuković bija najbolji strijelac, drugi dan Buntić i Vori, treći dan Čupić i Štrlek..ali on je jedina konstanta u ove 3 utakmice..gledan ga i ne mogu se nadiviti..koliko odgovornosti je preuzea ovih dana..lipo je zabijati, biti prvi strijelac..ali, nije sve u golovima..virujte mi..predugo san s nasima da pomislin uopce tako nesto..ma možeš ti zabiti i 40 golova u utakmici, a opet izgubiti..triba i obranu držati, svaka čast, Mirko..i triba raditi ono što Ivano radi..toliko je sedmeraca izborija, toliko 2 minute igrača više, asistencija, razigravanja, ukradenih lopti, navlačenja igrača na sebe da bi DRUGI mogli pucati..e to se zove timski rad i ekipa..a, on to ima..ima tu nesebičnost u igri..a to tako umara..on zadnje 3 utakmice u zadnjin minutama jedva diše koliko je sebe ostavija tamo na parketu..to mnogi ne prepoznaju, ali nije ni bitno jer ti koji to ne vide, ne zaslužuju nikakvo pravo na mišljenje..i tu je još jedna stvar..zbog koje mi je jako drago..a to je sukomentator utakmica..Velimir Kljaić..on je svjestan toga što Ivano sve radi i neprekidno to govori i hvali ga..i još nešto..taj čovik je realan i veliki je stručnjak..i zato ja milsi da zaslužuje poštenje jer ne maže okolo oči i ne sere..sve što kaže istina je i gledano je s trenerske i igračke strane..bez obzira na okolne stvari..a danas..s Rusima..koja drama..i glas mi je puka..14 minuta prije kraja imali smo -3..i moran priznati uvatila me neka tjeskoba..ko ona iz finala iz Arene..bas tako san se osićala..ne znan ni sama zašto..ajme, kolik osan vikala, razbijala, vrištala, plakala, psovala..i sve što ide uz to..ali, isplatilo se..bila san toliko napeta svih 60 minuta..i onda takvo olakšanje s onin sedmercen Čupića na kraju..uffff..i onda još proglašenje igrača utakmice, točno san slušala onog spikera: Number 4....Ivano Balić!!!! Eto ga..i službena potvrda da on vuče sve..čujen sad i neka govorkanja kao u stilu: Ivano se vratija opet!..ovo, ono..ali, ne ..nije se on vratija..a znate zašto..jer, nikada nije ni otiša..uvik je bija uz reprezentaciju i Hrvatsku i dava sve od sebe..riskira je svoje zdravlje radi svoje ekipe..možda nije bija neko vrime onakav kakvin smo ga navikli viditi, ali je bija tu koliko god je moga..i jednostavno znan da će uvik i biti..on je jedan od onih ljudi iz sjene..Vori možda je kapetan, ali Ivano je onaj čovik iz sjene koji šuti dok drugi mudruju i lažu..a onda kad zagusti i kad nastane neugodna šutnja puna mudraca u njoj..on se javlja kao da ništa nije bilo i motivira druge, nalazi izlaze svin priblemima i ostavlja srce na terenu uvik, a najbolji je kad je najteže i najgore..koliko mi je drago bilo viditi onaj osmih na njegovon licu..ka malo dite..
Ali, ponavljan..danas san razmišljala samo o toj zasluženoj, srčanoj pobjedi i ekipi..prije proglašenja igrača utakmice rekla san da me boli briga za to..i istina je, boli me briga..jer najbitnije je to da svi igraju sa srcen i da su prava ekipa..da daju sve od sebe..a tek nakon toga da pobijede..naravno da će pojedinci uvik biti nagrađeni, ali jako mi je drago viditi da imamo po 6-7 strijelaca u utakmici..a Duvnjaka bih još jednon pozvala da se oslobodi i pomogne Ivanu..neka se ne opterećuje nikin i ničin..samo neka igra onako kako on zna i da sve od sebe..bit će dovoljno..ovo je reprezentacija..tu se igra s ponoson..
Jednu veliku pohvalu, mislin da zaslužuju i navijači koji su tako ponosno vikali, pivali i digli zastave u zrak..svaka in čast..nije uopće bitan broj koliko ih je bilo..jer, cila dvorana je izgledala kao šahovnica..virujte mi, ja san prva koja bi odleprsala tamo da smin..e..da smin..sve su to snovi..ali, ponosna san sto su navijači danas tako podržali naše i pomogli in u igri..bez teksta san ostala..i dobro je reka Željko Vela danas: Kako lijepo biti Hrvat danas ovdje i u ovoj ponosnoj dvorani..!..hvala Veli..i još jednon bi pozvala sve navijače koji imaju mogućnosti doći bodriti naše..od ponediljka su u Beču..evo, ja vas molin da pokažete kako je lipo biti Hrvat u dvorani di su rukometasi i kako smo ponosni na njih!!!!
Pa, ne priostaje mi ništa drugo nego poželiti našima sriću u ponediljak s Islanđanima..super dobar povratak Lacu i Tončiju..plus..Tonči, Zadrani su uz tebe..drži se!!!! Ma Zadrani su uz sve vas..!
..a u ponediljak..znate što tribate..boriti se, pokazati zube, pokazati koliko van je stalo, upriti snage iz sveg srca i u najtežin trenucima pokazati zašto smo najbolja ekipa..možda ne trenutno rezultatski, ali duhovno u ekipi da..daleko najbolji..
I sve to, u konačnici, vodi do toga da ne date nikome da vas uskrati za bilo što, jer vi možete sve!!!!
Uvik vjerna, Marta
xxx

petak, 19.06.2009.

..San ljetne noći i vilinska rapsodija..Hvala..

..Pisala bih još prije koji dan, ali morala san se prvo malo smiriti..prošlo je najlipših tjedan dana mog života..fala van, igrači moji, što ste mi to sve pružili..a ono što san doživila u sridu bilo je fenomenalno..čarobno..nešto što se više ne može ponoviti..zato i je tako lipo..jer je jedinstveno..dugo san čekala tu sridu, a onda je još brže i došla..nisan došla praznih ruku na utakmicu..uzela san i ja zastavu, ali moja je bila posebna..i među svin onin zastavama..svi su gledali samo moju..koliko san se potrudila..napisala san: MODRO MORE ŠUMI VAŠE IME....KAUBOJI..tako da svi vide..i svi su i vidili..počelo je zagrijavanje, bilo je još vrimena do utakmice..bilo nas je možda desetak u dvorani..a ni igrači nisu još izašli..samo Horvat i Kopljar..samo san gledala na teren i nisan znala kako da zahvalin Bogu za sve ovo zadnjih dana..za sve..tih dana doživljavala san najlipše trenutke u životu..i onda kad je i zadnji igrač izaša na zagrijavanje, naš Lac..ja i Tonka smo odlučile podignuti našu zastavu..visoko, da ju oni vide..nisu odma gledali..ali prvi je pogleda Lac..nije moga sakriti osmih i toplinu na licu koji mu je izazvala zastava..zatin Tonči..kojen je bilo užasno drago..malo pomalo pogledi igrača usmjeravali su se prema zastavi..držali smo je jedno uru vrimena sigurno..i svi su imali jednaku reakciju..osićala san se ponosno..gledala san i jedva čekala da počne..jer ova je utakmica morala biti za uživanciju..za feštu..za slavlje..načula san da će doći i Tornado..ali, nije..bili su to Kutinjani i koji Zadranin iz Tornada..mora se priznati da su napravili dobar štimung, ali ne kao Tornado..naši su izašli na teren i već san poludila samo vidjevši ih..a neki od igrača još jedno su prije utakmice pogledima potražili moju zastavu..moju i Tonkinu..odma san se digla na noge bez obzira na ona njurganja ljudi iza mene..ako će biti ljuti što su dolazili onda?..još jednon su pustili našu himnu..osićala san svaki šum i svaki ton..svaki glas i svaki kliktaj u dvorani..sve poglede i jedinstvo..nisan mislila na ništa drugo, osim na ono što se u ton trenu događalo..mogla san poletiti..himna je završila pozdravljena gromoglasnin pljeskon iz dvorane..u svoj toj srići, odjednon san vidila Ivana u publici do Pere..a bija je na zagrijavanju..i odma nakon toga proletila san okon i vidila Čupića i Šprema..koliko god mi je bilo drago što su došli gledati, toliko san gledajući Ivana, Peru, Čupka i Šprema vidila da se reprezentacija minja..znan da su Ivano i Čupić ozlijeđeni..ali, ipak..drugi su neki izašli na teren, mlađi..okrala mi se jedna suza u želji da ih opet vidin na terenu..a znan da će oni još skupa igrati..ali, nije bilo vrime za misliti na to..i nije bilo vrime za tugu..bilo je vrime za feštu..počela je utakmica..Kutinjani su počeli sa..Volin te, Hrvatsko..oooo..pa san i ja..ali, vidila san da se opet bune ljudi iza mene, i ne oklijevajući dugo..otišla san kod njih skupa s Tonkon..e sad mi je srce bilo na mistu..sićan se da je neizvjesno bilo do 4-4..a dalje ništa više ne znan..u svoj onoj euforiji, po koji već put nisan znala rezultat..bilo je od navijanja od..Moja domovina, Lijepa li si, Dalmacijo, Večeras je naša fešta, Mi smo Zadrani, Ale ale..ma svega..a par se puta u našin redovima i pojavila tanka melodija Morske Vile..ali se svako toliko i izgubila..i svaki put i na najmanji njen šum, meni su suze niz lice išle..i nisan ni suze obrisala, a došlo je poluvrime..imali smo dobru razliku, neman pojma koju..znan samo da san bila sritna..i opet smo digli zastavu ja i Tonka dok je trajalo poluvrime..i svi bi se zaustavili..i svi bi čitali..i svi bi imali onaj isti osmih na licu..prošlo je i poluvrime..naši su opet izašli..tamo na našem dijelu navijača..svi smo se poepli na stolice..još odavno..i navijali..totalno zanesena navijanjen, pogledala san slučajno našu klupu..i vidila Tončija kako sidi..i samo gleda gori u nas..kako su mu oči sjajile..iman osićaj da mu je draže bil odoli samo siditi na klupi i gledati nas, nego igrati..ma on bi najradije uskočija gori..i navija skupa s nama..još jače san sad navijala..a glas mi je već započinja lagano pucati..zadnji put mi se to desilo na Zagreb - Kiel..derala san se iz petnih žila..i svi do mene..toliko me grlo bolilo, i toliki mi je pritisak u glavi bija..ali to se tada ne osića..kad ste tamo na licu mista..ma da van glavu kidaju, vi nebi ositili..što se utakmica bližila kraju, atmosfera je bila samo još bolja i bolja..a ja nisan tila da završi..tila san da se zaustavi vrime, da svit stane, da postojimo samo mi, ovako do kraja života..jer tu mi je misto..pod okriljen ove dvorane kao dio cjeline skupa podržavajući naše na terenu..u tin trenucima..zadnjin trenucima, mislin da je oživija i kip Kreše Ćosića..toliko se osića naboj..i samo ono pozitivno..samo dok pišen o ovome nakon svake rečenice, zastanen na tren..pa se prisitin..i stojin..koža mi se ježi, a oči zasuze..nije mi svejedno..i tako 2-3 minute prije kraja utakmice..odjednon smo svi sili doli..dio dogovora navijača..i stajali tako par sekundi..pa odjednon svi skočili na noge, i još jače nego dosad..ni sama ne znan kako..navijali..crpili smo snagu iz onog ozračja..u ciloj dvorani je počelo..svi su bili na nogama..i još jednon onaj poznati zadarski, legendarni oooo..zadnja minuta, a mi vodimo 34:21..gotovo je! Idemo na Europsko!..veliko je bilo veselje..igrači se grle, slave..skaču po terenu, a mi na tribinama..da ste in vidili ona zaigrana dječja lica..samo da ste vidili..to veselje..isto kao da su dobili i finale..ono kobno finale..bila san na rubu suza..i taman kad san mislila da ću pukniti..e onda..se prolomila ona..kroz cilu dvoranu..da..Morska Vila..nije ni prošla sekunda pisme, a već san se topila od suza..svi smo se zajedno zagrlili i njihali..povukla san zadnje atome snage da izvučen još ono malo glasa u meni..i pivala san..osjećajući svaku rič..svaki ton..i dočaravajući slike sebi prid očima dok nisan svatila da upravo tu doli isprid sebe iman onu najlipšu..njih..kako uvaćeni za ruke, puni emocija i okrenuti prima nama..pivaju..naklanjali su nan se za vrime pisme..srce je u meni bilo veće od cile dvorane..mislila san da će se raspukniti, osićala san ga da lupa ka nikad prije..sve što san čula bila je pisma....Kao da je dio plime..skupa s otkucajima svog srca..i baš onda je doša onaj dio..Modro more šumi njeno ime..ono što je bilo na mojoj zastavi..i nakon što san otpivala taj stih..puknutin glason..uzviknula san..Moji Kauboji!!!!..pokleknula san malo..prekrila lice rukama ka i prošli put..tila san da je ovo finale..tila san da smo u ton trenutku postali prvaci svita..tila san..ali znala san da to nije to..i onda još jednon zagrljaj u pravi čas, od pravih osoba..kojima zahvaljujen za sve što su prošli sa mnon u tin teškin trenucima..opet san digla glavu visoko..i nastavila..izgledalo mi je ka da je cili svit sta..riči koje smo pivali ka da su trajale satima..ka da smo svi skupa ušli u neku vječnost..to je bilo to..doživila san sve što se triba doživiti..kako bih volila da san umrla istog trena, jer ono je bilo moje nebo..moje sve..nakon i posljednje riči pisme..sve je utihnulo..možda je izvan nas izgledalo ka da smo na sprovodu, ali nije istina..to su bili oni trenuci u kojima smo znali da je svaka rič suvišna, svaka rič već je izgubila značenje..pogledi su govorili sve..ali sve..bili smo svit za sebe..niko nije čak ništa ni razmišlja, ostali smo u toj iluziji, u ton predivnon snu..gledala san igrače kako odlaze sritni, gledala san navijače kako odlaze sritni, gledala san redare i policajce koji više nisu marili za red..bili su i oni sritni..male bebe u naručjima roditelja koje još i ne razumu ništa bile su sritne..kako san pružala korak prima van, polagano je završavala vilinska rapsodija između terena i tribina..izašla san vani di je njihov bus..i još je nekoliko minuta to trajalo..ali onda ipak..nakon nekog vrimena..opet su svi tili potpis, sliku..gledala san ih sve i razmišljala kako nisan ko i oni..ne mogu ja te ljude koje toliko volin tražiti da mi se potpišu, da se slikaju..već su mi sve dali..sve..ali, znala san da moran napraviti nešto..sinulo mi je..zašto nebi ja jednon njima nešto dala..?..za sve što su mi pružili i priuštili..da..i onda san izvukla svoju veliku zastavu s natpison.. MODRO MORE ŠUMI VAŠE IME....KAUBOJI..sitila san se kako su ju gledali na zagrijavanju, pa i dok su izlazili na teren..sitial san se njihovih ozarenih lica..i tila san ih opet viditi takve..otišla san iza busa s Tonkon..izvadila flomaster..i još napisala par najlipših rečenica oko onih slova KAUBOJI..otkrit ću samo zadnju rečenicu..I NADAMO SE DA ĆE SE JEDAN DAN OSTVARITI VAŠ I NAŠ ZLATNI SAN.... još san sa strane potpisala sebe i Tonku..razmišljala san komu da ju dam..sve ih volin jednako i neizmjerno puno bez obzira na sve, svi zauzimaju jednak dio mog srca..u svoj toj njihovoj jednakosti, odjednon mi je iskočila jedna slika u glavi..bija je to Tonči, koji gleda na nas navijače za vrime utakmice, cili ponosan..a još san se sitila da je Zadranin..da, njemu ću je dati..dugo smo čekali da izađu igrači..prvi je izaša Joso Valčić s diteton na ramenu..ali ja san čekala Tončija..na kraju san ušla u onaj prostor koji je inače zatvoren ogradon, ali rekla san već da su i redari i policajci taj dan prestali raditi to što rade..jednostavno su nas pustili unutra..izlazili su jedan po jedan u velikin vrimenskin razmacima..Kopljar, pa Venio..koji mi se činija malo ljut..stajala san na po metra od njega..dok se on potpisiva..pa Duvnjak, koji me malo razočara jer je samo proletija u bus trčeći, bez pozdrava, bez ičega..Ivano, već standardno reka da kasni i uletija u bus..ali, na njega se ne ljutin..nikada..ma ni na Duvnjaka..zatim Vori i Lac..koji su bili strpljivi..jako..ajme kako su simpatični..nisan mogla virovati da stojin pola metra od njih..pa Zrna..pa svi..i jadni Mirko kojeg su stirali u kut..a on se samo jadan smije i stoji..i svima je da sve što su tili..Fala, Mirko..pa i Vukić..a onda je zadnji osta Tonči..Bog ka da je zna da njemu triban dati zastavu..priča je s nekin čovikon..i svi živi ga pitaju za sliku..za potpis..a njemu pogled kao da luta cilo vrime..bilo mi je glupo upadati, ka i zadnjih 7 dana..ali onda san samoj sebi rekla dosta i krenila..

JA (promuklin glason):Tonči....

Ništa..

JA:Tonči....

Ništa..

JA:Tonči!!!!(ali, ne preglasno jer ionako nisan imala glasa)

TONČI:Reci..

JA (vadin uredno smotanu zastavu iz džepa): Ovo je za tebe..

TONČI (počinje odmatati zastavu): Što je ovo..?

JA:Ne, ne..ne sada..u busu..pokaži to i svin drugima..to je za vas..ali, tek u busu..molin te..

TONČI (gledajući moje suzne oči):Dobro, oću, fala, fala puno..

JA:Ne, fala vama..svima..

..Otišla san tamo di su svi ostali stajali još dugo gledajući za njin, kako zastavu sprema u džep..i niti jednon dok smo pričali pogled mu nije skrenija sa strane, zna je da je ovo nešto posebno..uša je u bus..suznih očiju san gledala tamo..bila san odma ispod busa..izvadija je neku zastavu iz džepa i počea skakati u busu, ali to nije bila moja..mislila san da ju je bacija..i samoj sebi rekla..Pa ko san ja da on sačuva moju zastavu?:.ali, onda odjednon..iz džepa on izvuče drugu i počne ju odmatati..znala san da je ova moja..počela san plakati od sriće..on je odmotava zastavu i doziva igrače..svi su ga gledali, a on je staja jedini nasrid busa..još jednon je pogleda van prima nama..svi su igrači sidili..odmota je zastavu, prvo malo sam pročita, a onda ju pokaza i drugima..znali su oni dobro koja je to zastava..i opet su in se ozarila lica ka na zagrijavanju..bus je krenija..Tonči je još uvik bija na nogama..i čita in je one rečenice..bus je otiša, a ja nisan znala di san..plakala san bez prestanka, dok su oni nestajali u snu ljetne noći..ovo mi je bilo dovoljno..i niti jedan potpis, niti jedna slika nije ovome ravna..i taman kad san mislila da ne more biti bolje, ja sutradan doznan da ka su išli, kad su već bili isprid dvorane s buson..da je Tonči još uvik drža zastavu, ali da su svi skupa pivali..ne, ovo nije moglo biti bolje..ovo je bilo čarobno..i još se nisan smirila, još ne virujen svemu što se desilo..Tonči, fala ti....fala svima, jer s ovin ja ostajen sritna za cili život bez obzira..tu noć nisan mogla spavati, a bila san tako umorna..od svega što mi se desilo..poluotvorenih očiju san stajala nepomično cilu noć ne mičući osmijeh s lica sve do jutra..svatila san da idu ća taj dan..i oko 6 i 20 ujtro..morala san otići na Borik..morala..iako je to na drugon kraju grada..sila san na biciklu, i ne znan kako san se uopće dovukla tamo nakon iscrpljujuće večeri , a onda i neprospavane noći..ali, tila san ih viditi..još samo taj jedan put..sakrivena..od 6:45 pa do 9:47 kad je prvi igrač izaša ja san čekala..lagano su spremali stvari..još uvik pospani..samo san ih gledala, a osoblje hotela je već mene gledalo..svi su ušli..i najradije bih iskočila prid bus i vikala da ne idu..da ostanu zauvik..ali, pustila san ih..neka idu, neka se i oni odmore..prošli su pored mene, autobuson..a ja san još dugo gledala za njima..ne vjerujući svemu što se dogodilo....
..Kauboji, volin vas i fala van za najlipših tjedan dana u mon životu..nikad, ali nikad neću ovo zaboraviti..zauvik vaša..

ponedjeljak, 15.06.2009.

..30 najlipših minuta u mon životu dotaklo je granice nebeeskog..jedan veliki san..

..Odakle krenuti..ne znan ni sama..danas san doživila najlipšu stvar u životu i najveće razočaranje u životu u isto vrime..danas je bija taj dan..dan o kojen sanjan već dugo..došla san na utakmicu uru ipo ranije..u trenutku kad san otvorila vrata ulaza, kao da me udario neki nalet vitra, neke energije..a još skoro nije bilo nikoga u dvorani..osin igrača..mala suza mi je poletila niz lice, ali znala san da ako sad popustin da neću stati..i zato san obrisala suzu, ušla u dvoranu i pomalo glumila kao da me to sve i ne dira..naši su se zagrijavali uz pisme..izvadila san veliku zastavu koju san imala i skupa smo ju digle visoko gore..par igrača je pogledalo prima nama, bilo im je toplo oko srca..ka i nama..tila san uletiti u teren, tila san povikati kroz cilu dvoranu, tila san zagrliti svakog igrača, tila san in dati do znanja koliko mi znače, tila san....prošla je već ura..još je bilo zagrijavanje i onda su ju pustili..da..Morsku Vilu..ali ja san ju tila čuti na kraj utakmice, skupa s navijačima..u euforiji..i zato san zaklopila uši..ništa nisan čula..ali san vidila da igračima nije baš svejedno..kao da san in u očima vidila finale prvenstva..pisma je završila..laknulo mi je..još jednon smo se podigle ja, sestra i Tonka..i digle zastavu visoko..došlo je vrime..himna se puštala..prvo mađarska..a zatim i naša..ne mogu opisati svoj ponos u tim trenucima..u svon gradu, u najlipšoj dvorani, s mojin herojima, s najboljon prijateljicon i sestron pivan himnu..i držin zastavu visoko..mogla san samo reći..Fala..utakmica je počela..došli su i neki mađarski navijači s nekin bubnjevima..neman pojma, nisan ni gledala..ali jedan veliki šok za mene..Tornado se nije pojavija..je li moguće?..dan kad sve triba biti savršeno, dan za feštu..a njih nema..i točno toliko mista je bilo prazno, koliko bi oni zauzeli..baš ta njihova mista su to bila..a nisu ni rekli da neće doći..mudro su mučali..još uvik san se tješila da možda misle da je utakmica u osan ipo, jer je krivo pisalo..ali kao da san i sama znala da neće doći..ali, to više niej bilo bitno..utakmica je počela, njih nije bilo, znači, Zadrani su ovo sami tribali izgurati..utakmicu nema smisla da prepričavan, a neman ni pojma što se dešavalo..ali bar neke akcije kojih se sićan..prva zbog koje mi je posebno drago jest ta da smo otvorili utakmicu s 1:0, a mrižu je propara naš Zadranin Tonči Valčić..zatim kasnije i Ivano, ali je na sredini prvoga uša Duvnjak..pa par puta i Horvat..ne uključujući sedmerce, kojih smo se danas napromašivali..Zadrani su navijali..da je bar tamo bija samo neko da ih pogura, ka Tornado..ali išli smo sami..par puta se čula i pisma, ali se svako toliko i izgubila..nismo slušali jedni druge..isto ka u Splitu..tamo ne slušaju jedni druge..svak po svome..a u Zadru s Tornadon je to druga pisma, svi slušaju jedni druge, svi su jedno..kako san se iznervirala..ali nas četiri nismo posustajale..i kladin se da smo bile jedne od najglasnijih pojedinaca..došlo je poluvrime..svima je triba odmor..toliko mi je bilo ža naših igrača, jer znan koliko su se veselili Zadru..ja san u nervozi gledala u jednu točku dugo..sve dok nisan skužila da je to..a ko drugi..nego jedan od mojih heroja..Pere..nervoza je nestala..opet su došli oni lipi trenuci koje mi je on pružija skupa s ostalima..još jedna suza se potkrala, ali sitna..znala san da moran izdržati..završilo je poluvrime, a ljudi su još uvik ulazili u dvoranu..s nadon san gledala nebi li odjednon banja Tornado i napravija čudo, ali to se nije desilo..i onda odjednon..u 4. minuti drugog poluvrimena..neka 3 - 4 navijača..ja mislin iz Biograda..pivali su na jednoj tribini svašta..navijali ka ludi..vidilo se da znaju što rade..odjednon se i par Zadrana pridružilo..sad ih je bilo negdi desetak..pa još desetak..i evo ih već negdi na trideset na jednoj tribini..pogledavala san prima gori..i dok su ti ljudi prilazili toj tribini, odjednon san svatila..ona zadarska atmosfera od prošle godine..nije to bija Tornado..to je bija Zadar..je, istina je da je to Tornado pogura, ali nije bilo Tornada 8 000 prošle godine, nego baš Zadrana..da, bija je to Zadar..pogledavala san se sa sestron i kao da ništa nisan ni tribala reći, sve smo krenile gori..i došle smo..e tamo se žestoko navijalo..grlo se nije čuvalo..svako je da sebe ciloga i nije žalija ni trenutka..u ton trenu činilo mi se kao da je sve moguće..od tog trena kad san ja došla na tu tribinu, rezultat više nisan znala, nisan znala ko san ni di san, što radin..ali, imala san onaj osićaj..onaj osićaj od prošle godine..osićala san da san dio cjeline..di nisu bitni pojedinci, nego svi skupa..i držali smo se tako..napravili smo totalni urnebes..skupa..pivali..skupa..pljeskali..skupa..slavili..skupa..i toliko je pisama prošumilo dvoranon..Moja Domovina, Samo Je Jedno, Lijepa Li Si, Oj, Hrvatska Mati, Ustani Bane, U Boj U Boj, Mi Hrvati, Ale Ale, pa i ono poznato zadarsko Oooo..bila san skroz ispunjena emocijama..ljubavlju prima igračima, jedinstvom, slogom, željon..i u trenutku kad su mi emocije bile na vrhu svega ljudskoga..zapivali su je..da..Morsku Vilu..refleksno san krenila zaklopiti uši kao i zadnja 4 miseca i 13 dana..ali, sada san znala..to je taj dan, koji čekam da bih ju čula..i nisan uspila otpivati ni prvu rič, ni prvi slog..a sve je puklo u meni..sve ono što zadnja 4 miseca i 13 dana nosin u sebi..sve ono zbog čega nisan bila svoja..5-6 suza u isto vrime slilo mi se niz lice..pokrila san lice da me ne vide..jednostavno mi je bilo preteško..ali osobe koje su znale koliko mi je teško, jako su me zagrlile i rekle da će sve biti u redu..ali, one nisu znale da su to bile suze radosnice..možda je mali dio toga imalo ono finale 1. veljače..ali, sve ostalo bija je spoj onih emocija..kao neki bljesak..ovo je prišlo granice ljudskoga, i dotaknulo granice onog nebeskog..nestvarno..opet san znala..ma da me ubiju u tom trenu, umrla bih sritna..još jednon san mogla reći samo..Fala..
..Krenili smo dalje..nekako su se Mađari približili našima..ali nismo se dali..podizali smo par puta sve ljude u dvorani s onon svima nan poznaton..Dižite se, Zadrani!!!!..komunicirali smo s ostatkon dvorane..i u najbitnijin trenucima, ostali smo uz naše..kad se dogodija i poneki promašaj koji nebi smija..još jače bi vikali..još jednon ću ponoviti što je reprezentacija imala danas, a u finalu Svjetskog prvenstva nije..podršku u najtežin trenucima i do samoga kraja..odi nije bilo straha od poraza, išlo se do kraja..a kad se ide do kraja, rijetko kad se kasnije more zažaliti..i u zadnjoj minuti odgovornost preuzme Ivano i zabije za 2 prednosti za naše..ali gol se ne prizna jer je ja mislin Lino zva timeout..uzmu nan loptu..i imaju napad..odrade li ga dobro..imaju remi..ako ne..pobjedu odnose naši i Zadrani..ali, što mislite kako golman koji cilo 2. poluvrime nije obranija skoro ništa, more obraniti zadnji napad još s igračem više s druge strane..čarolijon..koja se dogodila ni sama ne znan u kojen trenutku..ali ositili smo je..Mirko je obranija! Spašava naš bod! Pobjeda je naša! Imamo Europsko prvenstvo u rukama!..bacila san se na kolina..i ne vjerujući..ipak povirovala..još jednon smo pozvali igrače da se vrate nazad..i još jednon smo ju zapivali..Morsku Vilu..znajući svako slovo te pisme s ponoson san pivala..igrači su se poklonili našoj tribini, znali su da smo zaslužili..znali smo i mi..svaka čast i ostatku dvorane..jer nismo spavali na utakmici..i dokazali smo da moremo i bez Tornada ako triba..još dugo smo ostali u dvorani, pa još duže isprid dvorane..svi su čekali potpis, sliku..ali, ja san ih samo tila viditi..samo san još jednon tila promotriti te ljude o kojima toliko govorin..koji su mi toliko sriće dali u životu..dugo smo ih čekali..prvi je izaša Pere, koji je samo gleda utakmicu..i prekjučer san ga dozivala ode..i znala san da će doći pogledati svoju reprezentaciju, jer to je još uvik njegova reprezentacija..i koliko mi je toplo bilo kad san ga vidila..svi su ga napali za sliku, potpis..i vidila san da mu je bilo drago..bilo mu je drago da ga niko nije zaboravija..to je ono što san bila govorila, jer ti se Pere ne zaboravljaš..i proša je ća..vidila san mu na nozi tetovažu..olimpijsku medalju iz Atene..ko da san ga još jučer gledala tamo na televiziji..i onda nisan više mogla izdržati..ja i Tonka smo potrčale za njin..i vikale..Pere, najbolji si!..i gledala san još neko vrime za njin..a onda su počela urlikanja..Ivano! Ivano!..on je jedan od onih koji me pumo razveselija danas, puno odgovornosti je preuzea danas..a i znate što..mislin da nan se vratija stari Ivano..najbolji u ključnin trenucima, a da ne pričamo o onon otezu iza leđa u gol za kojeg je dobija takve ovacije + Jaaaavi se..svi znaju da nikad nisan ni sumnjala u njega..niti jednu, jedinu sekundu..znala san..a to što se on i Duvnjak minjaju to je samo da bi oba igrala..Ivano, dobrodoša..i tako mi je bilo drago jer su izašli van i podnili sve to slikanje i potpisivanje nakon utakmice..očito su i oni ositili našu ljubav prema njima..tila bi se i ja slikati, tila bi i ja da mi se potpišu..ali kad san vidila onako kisele face na njima..nisan..a ko san ja da in dolazin i zahtijevan nešto..to zaboravite..stajala san ispod njihovog busa i samo gledala..i podigla opet zastavu..otišli su..završija je jedan od najlipših dana u mon životu..ali, tila bih da igrači znaju da ih nisu Zadrani iznevjerili, to je Tornado napravija..a znate li zašto..jer se Tornado naljutija jer reprezentacija nije tu igrala niti jednu utakmicu za Svjetsko..pa sićate se koliko san se i ja ljutila..ali, da zato ne dođen ih ode podržati..nema šanse..a i mislin da ne tribaju za to igrači plaćati cijenu..ne znan, možda je Tornado i jednin dijelon u pravu..ali, mogu imato toliko obraza i doći podržati Hrvatsku..jer danas se pokaza zadrski kolektiv..izuzev Tornada..molin igrače da se ne ljute na Tornado, i ne znan koliko je dobra atmosfera bila danas, ali znajte da vas Zadrani vole najviše na svitu..jer ovo 2. poluvrime danas je bilo poluvrime mog života..virujte mi..a molin Tornado da dođe podržati Hrvatsku u sridu u osan sati..iako su mi već rekli neki da nema šanse da dođu..ali, molin vas..dođite, i pokažite zašto smo Zadrani..a sada, iden poslušati Morsku Vilu, buditi sjećanja i stvarati svoju bajku..jer ovo je dio sna..Fala van.uvik ste mi u srcu i uvik ću biti uz vas..Marta...

petak, 12.06.2009.

..Kao da je dio sna..opet ćemo biti jedno..Kauboji, fala van..

..Kako da zahvalin Bogu za sve ovih dana..za sve što mi se događa..jedna velika bajka za koju ne želin da završi..došli su..napokon..u sridu..nakon godinu dana, oni su opet tu, u mon rodnon gradu..Kauboji..da..došli su u sridu..otišla san zadnji sat ća iz škole sam oda trčin ih viditi..s Tonkon..i prevalile smo cili Zadar sve do Borika..pitale u Falkensteinera jesu li oni tu, a recepcionarka da ne..pa u drugi hotel di nan ova nije tila reći di su..ali ipak nismo odustajale..i obilazile smo parking kod Falkensteinera, i već kad nan je ponestalo nade..odjednon Tonka vidi..veliki auto HRS..Toyota..slavile smo..i onda smo svatile da su oni u Adriane..i taman smo tile ići s druge strane da ih vidimo..i onda odjednon skupina od 10 - 15 muških dolazi i piva dalmatinske pisme i dođe tamo di su naši ispod prozora im skandiraju..super..sada smo znale di su..i došle smo tamo..i stojimo, a odjednon izađe Vori na balkon..i stavlja štitnike zračiti, a nas dvi stojimo i skamenimo se..i gledamo ga, a one se smije..i ja i ona ostale još, a on je uša..i onda odjednon izađe Lac i nismo mogle izdržati, mahnule smo..a on onako cili dobar i nasmijan mahne nama isto..nisan više mogla..suze su me izdale..od sriće..prisitila san se svih onih lipih trenutaka ovih godina, svega..pobjeda, zagrljaja, slavlja, Zadra - prošle godine..i još jednon svatila koliko ih volin..ostale smo još dugo tamo..vidile smo ih skoro sve..Tončija, kojen čestitan rođendan sa zakašnjenjen, Horvata, Gojuna, Zrnića, Kopljara, Buntića, malo kasnije i Duvnjaka..sva ona priča oko HSV -a me zbunila, moran priznati da mi se i zamirija malo..ali ne zato što ide ća nego zato što je prije toga reka da neće ići ća iz Zagreba..nikad..ali, kad san ga vidila..sve je nestalo, sve san zaboravila..pa onda Bičanića, Loserta, Mirka, sve nove i Ninčevića..ali, samo je on falija..Ivano..skriva se ka i uvik..i mi otišle naprid kod recepcije, a ono izlazi Goluža..mislila san da ću umriti..i otiša je negdi..i mi stojimo tamo isprid i ja bezveze pogledan kroz neki prozoz s rešetkama, to je bija prozor od recepcije..i odjednon skužin neke špagete ..da da, Ivano..već san padala u nesvist..sve san ih vidila..nisan mogla virovati samoj sebi..i kasnije Tonka morala doma..da stigne na bus..ali, ja još nisan imala mira..otpratila san nju do kolodvora..strpala role broja 43 u ruksak i mineralnu od litru ipo..i nazad..ali ko i uvik sve se mora zakomplicirati..pa mi je lanac..usrid Bulevara san se igrala "Sam svoj majstor" i napokon krenila dalje..s rukama ka u dimnjačara..Kristina još uvik mokra s kupanja doletila sa mnon..i opet na Borik..i mi došle kod parkinga..i ona se morala obuti..i ja vidin dolaze neka tri iz daljine..s desne strane Ninčević, s live strane Duvnjak, a u sredini Ivano..i sve se više približavaju, a nas dvi ne znamo što ćemo od sebe..i u trenutku kad su bili na po metra od nas obe in mahnemo..a ja još s rukama ka u dimnjačara..samo su se nasmijali i prošli..malo mi je falilo da in se obisin od vrat..i ne puštan ih do utakmice..i kasnije smo išle iza hotela, a tamo Venio priča na mobitel sam..nekako zamišljen se činija, pa onda još jednon smo Tončija vidile..koliko stvari in poželin reći, a kad ih vidin..riječi gube svako značenje i smisao..bija je već mrkli mrak, i kasna ura..iako bi ja najradije kampirala..zatim, jučer..na borik na kupanje..prvog san vidila Duvnjaka na balkonu, bacija je nekin dečkima majicu kratku..pa je izaša Ivano na balkon, pa Zrna na kupanje..onda su imali trening, koji je bija zatvoren za javnost, pa san ostala na Boriku..i krenila san ća biće oko osan..i iden biciklon na semaforu, a ono prolazi Udovičić u autu..i nisan se ni okrenila za njegovin auton, kad dolazi ono bus Eško, s nasmijanin Golužon sprida..i svima njima iza..s treninga su išli..dobro me nije auto pokupilo..još dugo san gledala za buson..a onda i danas..trening otvoren za javnost..trčala san sa svoga na njihov, nisan stigla na početak..i priko svoje majice obukla crveno - bilu..i uletila pod peku..i vidin njih podilili se u dvi ekipe..i krenili igrati..ogledavala san se oko sebe i samo zamišljala nedilju..dan utakmice..zamišljala san ljude u našin bojama, dvoranu kako gori i navijanje koje se čuje na drugi kraj grada..samo san to zamišljala..oči su mi zasuzile..mutnin pogledon san teško udisala prohladni zrak u dvorani..nakon nekog vrimena trgnila su me dica koja su se grebala za autograme i slike..sve san ja imala u torbi..i fotoaparat i papire..ali nisan mogla..ostala san skamenjena siditi..i gledati ih..samo ih gledati..pritajena iza ograde, mutnog pogleda i nerazabranih misli..kao neko ko ih voli iz sjene..svo su dobili autograme..svi su dobili slike..a onda su i oni otišli..pa i ja nakon njih..zadnja san ostala u dvorani..sama..osluškujući tišinu, ali, ipak, zamišljajući jednistvo i dušu svih navijača kad budemo pivali onu pismu koju nisan čula od 01.02..onu pismu koju već znaju svi..izašla san iz dvorane..sila na biciklu i ostala u crveno - biloj majici..nisan je tila skiniti..i evo sada..iščekujen nedilju..sutra dolaze na trg..a ja ne mogu doći, to je za mene ko mali smak svita..moran u Split nešto..i toliko mi je krivo što ću propustiti trg..ali drži me ta nedilja..i srida..drže me ta dva dana..za koja znan da će spasti u zbirku najlipših u mon životu..ali ima nešto zbog čega se non stop ovih dana osićan kao da mi nešto fali..i pišući ovo, svatila san što je to..Pere..on..Pere, nemaš pojma koliko mi fališ kad gledan naše..dok igraju, dok se druže..a tebe nema..tila bi da se vratiš, i iako znan da se to vjerojatno i neće dogoditi, gajin nadu..jer Pere, ti si jedan od mojih heroja..jedan od onih koji se ne zaboravljaju..nikada..i samo da znaš..iako si otiša, nikad te nećemo zaboraviti..Pere, fala za sve..evo sad san se i rastužila..o ne..ma sve je u redu..i tako..nedilja..u osan sati..još sebi ne virujen u sve ovo što se dešava, još ne virujen u one reklame po Zadru di je slika naših i priko nje napisano "Kao da je dio sna.."..ovo je stvarno jedan san.. i ne želin se probuditi..nikada..ovo su mi jedni od najlipših dana..a što će tek biti u nedilju..takva će me euforija uvatiti..neću ni zamišljati..cili dan će mi suze ići..od sriće..Kauboji, i ne znate koliko me uveseljavate..koliko me činite sritnon..virujte mi, ima nas koji živimo za vas..ima nas..ali jedno je sigurno..u nedilju i sridu cili Zadar živi za vas!!!!..Nakon godinu dana opet ćemo biti jedna duša, jedno tilo..i ne mogu dočekati da to doživin..zauvik vaša..Marta..

srijeda, 01.04.2009.

..Zagreb - Kiel..Sve najbolje, Ivano..

..Ovaj post će imati dva dijela..Kreće prvi..Pa u nedilju ko što već svi znaju dogodija se veliki okršaj Zagreb - Kiel..u Ledenoj..taj dan mene je srce izdalo skoro puta na utakmici..ne mogu opisati..bila san tamo..i iskreno na trenutke mi se činilo da će se sve urušiti, ljudi moji tribine su se tresle..svi su vikali..veliki je to bija pritisak ali naši su izdržali..izdržala san i ja, jedva..utakmica je počela, nsian bila spremna..imala san neki užasan strah, od početka..bila su to mutna sjećanja još od finala iz Arene..doblili smo sedmerac koji nažalost nismo realizirali, ali išli smo dalje..mislin da je bilo 3-1 za Kiel..a onda..bomba!..odjednon 7-3 za nas..super san se osićala..skandirala san i povikivala..atmosfera je bila super, iskreno..a onda se opet Kiel vratija i do kraja poluvrimena bi bilo jedan za nas ili izjednačeno..prilično gusto..Omeyer je branija sve živo i neživo, Škof nije zaostaja..ali, začudila san se Kiri..baš ga nije išlo..ni šut ni dodavanje..ništa..ali išli smo dalje..nije bilo vrimena za žaljenje i optuživanje..i držali smo se do jedno 10. minute u 2. poluvrimenu kad je Kiel odjednon doša na 3 gola razlike prednosti..i bome dugo su ih držali..šut nas nije iša, a oni su to iskoristili..bili smo na nogama..tj. bila san na nogama..atmosfera se ipak malo spustila radi ona tri gola..i vikala san iz sveg glasa i ne znan ni sama što sve san govorila..ali u ton navijanju san se izgubila..nisan više ništa čula, oči su mi se zamaglile, zavrtilo mi se u glavi, mislila san da ću pasti, misli su mi se vratile na finale otprije 2 miseca..i znan da je ovo Zagreb, a ono reprezentacija..ali ipak san se sitila kako su nas slomili..lutala san mislima Arenon..sve dok..u svemu tome prikinija me Valčićev gol koji je prikinija onih 3 razlike..i znala san da ovaj put ne smije biti tako ka i onda u Areni, znala san da se moramo nastaviti boriti do kraja..a da navijači, baš tada kada gubimo tribaju davati najveću podršku..i onda, ne razmišljajući..okrenila san se iza sebe i ciloj svojoj tribini iza sebe, a bila san prvi red..iz sveg glasa vikala:Ajmo!..nije me bilo briga..a više nije ni njih..digli smo se na noge, digla se cila dvorana, sve je podrhtavalo..i započela je najveća podrška od početka utakmice..zaboravila san finale i samo davala potporu i dalje našima, ali više to nisan bila samo ja, bili su to i Klasnić i Rakitić iza mene, bila je to tribina, bila je to dvorana, bili su to oni isprid televizije..eto, to je ono što je Zagreb ima u nedilju, a reprezentacija ne u finalu..postalo mi je jasno..izdržali su do kraja uz pomoć nas, a to u Areni Zagreb nisu imali..jer kad se igralo finale kad su nas sada već svjetski prvaci Francuzi vodili s 3 razlike..svi su stali..bojali su se poraza..a toga u nedilju nije bilo..išlo se do kraja pa što bude..i nikoga nije zanimalo, čula san i pojedinci su vikali:Nema veze, idemo do kraja!..napokon su svatili bit navijanja..svi..i 2 minute prije kraja gubili smo 2 razlike..ali ni onda nismo odustajali..i izjednačimo predzadnju minutu..i Kiel ima napad za pobjedu..Škof brani..Horvat zabija iz koraka, ali prekasno..no nema veze..izjednačeno je!!!!..super, izdržali smo..i nosili smo se s jednon od najboljih momčadi totalno ravnopravno..ositila san veliko olakšanje..stajala san na kolinima na tribini još dugo..uvjeravajući se da je Škof to obranija..svi smo bili zadovoljni, pokazali smo zube..i iako ne pripadan zagrebačkoj skupini navijača..svaka in čast..nisu ovo bili nikakvi šminkeri na utakmici, bili su to pravi navijači..28-28..ako neko ne zna rezultat, što ne virujen..dugo mi je tribal oda svatin ko je kako igrao..Škof- a što reći nego da je obranija stopostotnu šansu Kiela za pobjedu..bravo!..Vori, ma neman uopće nikakvu primjedbu..ko lav se borija svih 60 minuta, ne pridavajući se u nijednon trenu..mogu mu se samo nakloniti..Tonči..koliko puta su srali da ne valja, a sada..neka ga vide..obrana - napad..vrhunski..Tonči, bravo..i stvarno mi je drago zbog tebe..ja nisan nikad čula da je on sebe pofalija..ma bravo, bravo..i njemu se mogu samo nakloniti..i onda dođen sutra u školu, da bi mi neki počeli govoriti..Ko je dovea onog Kiru? Onog Makedonca? Nek igra za Makedoniju!..ma znate što, vi koji tako mislite..idite vi lipo..očito neki nisu svjesni da je Kiro najbolji strijelac SP-a i Lige Prvaka..jedna loša večer, pa što?..da da, svi smo mi savršeni..samo ti Kiro pričekaj subotu, virujemo u tebe..a onda ko da to nije dosta pa počnu i protiv Džombe..čovika koji je niz godina igrao u reprezentaciji, iza kojeg stoje uspjesi pa da kažu nakon jedne loše utakmice da niakd nije ni valja..sramota..Mirza, uz tebe smo..i tako..mogu pohvaliti cilu momčad..strašna utakmica..neizvjesna do posljednjeg trenutka..a obrana nan je cilu utakmciu bila super, ali zadnjih 10 minuta..ma nebi sami sebi mogli zabiti gol na kojoj je razini obrana bila..ali u svemu ton dobron ima nešto što me razočaralo..ok, ne volin ni ja pretjerano Nikolu Karabatića, i već san odavno skužila da je cila Hrvatska nabrušena na njega..ali da dica od 4 godine na utakmici viču:"Mičite mi ovog Srbina s terena!"..ja to nisan mogla virovati u Zagrebu..strašno me šokiralo to što san čula..ili općenito to izvikivanje njemu, nikako mi se to ne sviđa..ni odrasle ne razumin,ali dicu!!!!..zato razmislite vi malo koj itako učite pametno tu svoju dicu..ali dobro, teško će se tu što prominiti..ma ina tu svega..evo sad je najnovija fora podmićivanje sudaca kurvama..na to neman komentara..samo da ne virujen u to..a danas je 1. april što mi i nebi bilo tako važno da mi se nije dogodilo nešto i da niej nečiji rođendan..naime, oko 7 sati ja oden na portal Spoertskih i vidin..Kiel je izbačen iz Lige Prvaka, Zagreb u polufinalu..! Plakala san..od sriće..javila san svima za koje znan da in je bitno i svima je reakcija bila..uf..i ja nakon što san svima rekla ja opet otišla na Sportske i pogledan onaj video do kraja..da bi na kraju trio Džomba, Balić i Vori rekli 1. april..e ali niko me nikad nije zaj.. za 1. april..ali kad san ja to vidila sve lipo napisano i objavljeno pa stvarno san mislila da je istina..ali, mogu van odma reći da je bilo jako krutno..poigrali ste se sa mnon..tu mislin na urednike Sportskih, jer je to bila vjerojatno njihova ideja..a na ovaj trio se ne bi mogla nikada ni ljutiti..ljuta jesan, ali savaka van čast..niko me nije privarija nego vi..ali draže mi je da vas dobijemo nego da se Kiel izbaci..i zato 4. travnja u subotu u 17.15 vas gledan na televiziji..i burno navijan..a sićate se onog s početka..da post ima dva dijela..ovo je bija prvi..a sada drugi..

..E pa..danas rođendan slavi gospodin Ivano Balić..virujte mi..kad nađen pravu rič za njega odna ću je objaviti..o njemu svi toliko govore, a zapravo pojma nemaju..i koliko im se god činilo da znaju, ne znaju..možda ne znan ni ja, ko zna..Ivano..uf..on je jedan jedini koji se više nikada neće dogoditi..nikada..on je mene toliko puta rasplaka, a nekad ne znan ni sama zašto..neki govore ovo, neki govore ono..ka uvik mu sve smeta,gunđa,nema pojma igrati,samo se zajebava itd. itd..nejgova priča počinje, otkad ga ja znan tamo negdi u Portugalu 2003..niko nije zna ko je sad on..mlad, neiskusan..razigravač..svi su govorili..pa ko je ova budala sad što malo priča, ne brije se i nosi košarkaške patike..?..u Portugalu je pokaza koliko vridi, i nastavija je to pokazivati kroz godine..svi koji znaju što je rukoemt znaju ko je on..ali njega to nije briga..on se ne ponaša ka zvijezda, on je sportaš..i iskreno živcira me što svi prate svaki njegov korak i sve što radi..to je glupost..ali nećemo o tome..meni odma dođe plakati kad ga vidin..sitin se svega što je napravija za ovu reprezentaciju..koliko ju je puta spasija..i ono što mi je jdna od najdražih njegovih karakteristika..ne igra grubu igru..i svi misle ka da njega ni jbriga za ništa, da se folira..a on je tako osjećajan i dobar..kad je na kraju prošle godine zaplaka na pismu Mi smo prvaci od Gibonnija na dodjeli za najbolje sportaše, kad je u Zadru bija ushićen atmosferon i glas mu je podrhtava dok ju je opisiva, kad san pukin slučajen pričala s njin priko humanitarne akcije na telefonu..znali su ga šutirati ko govno, pa ajde igraj..mislin da je on ponekad previše sebe dava a premalo je dobiva nazad..od sviju..veliki optimisti motivator koji tako prgavo nikada ne odustaje..i u inat svima koji ga sprečavaju on more biti samo bolji..pa kad mu je u utakmici protiv Kiela neki čovik iz publike reka ka da ne more zabiti gol, da se boji..Ivano mu reče da nije tako,a ovaj opet po svome..i idući napad Ivano zabije gol u roku dvi sekunde..znam da može..bez obzira što mi bilo ko kaže..znan da još uvik u njemu leže njegovi najbolji nastupi..i virujen u njega..ovo lito želin da igra u Zadru..a ako je i odigrao već svoje najbolje utakmice, svaka mu čast..koliko srca on ostavlja dok igra..i koliko mrzi tu prokletu nepravdu kad mu se dogodi..a puno puta se dogodila i njemu i reprezentaciji..uvik ide na pobjedu i daje sve od sebe bez obzira što će biti kasnije..hrabro srce..a opet uvik spreman za nekakvu spačku i šalu..sve ženske luduju za njin, to me ne zanima..ali tial san reći..neki misle da ja volin njega i reprezentaciju zbog izgleda..ne..neam šanse..nikada..ja njega volin ko igrača i ko osobu..puno puno..neizmjerno..reprezentaciju isto tako..i ta moja ljubav prema njima svima niakda neće nestati bili oni najgori ili najbolji..a najbolji su..Ivano je jedan hrabri šaljivi simpatično lin borbeni kauboj..eto to je on..u najkraćin crtama..nema niti malo sebičnosti u sebi..loptu će ti dati kad vidi da ti ide, autogram će ti dati haha, srce će ti dati kad vidi da si dobar..ma dat će ti sve..saMo da mu vratiš malo ljubavi nazad..i koliko je vezan za svoje prijatelje - suigrače..ništa iz njih ne izlazi nego samo potpora jednima za druge..pa tako i od njega..Ivano, za mene si nešto neopisivo ko osoba, igrač, prijatelj drugima..neopisivo..i za ovaj 30. rođendan želin ti sve najbolje do kraja života..veseli se, igraj s užitkon..puno si utakmica dobija i želin da ih još puno i dobiješ..živciranja će uvik biti, to znan..ali nadan se što manje..i izdrži još do 6. miseca pa će biti jedna velika fešta u Zadru svih vas ko i prošle godine..još bolja!!!!..čekan vas..i ja i Zadar i dvorana Kreše Ćosića..Ivano, još jednon sve najbolje i ne živciraj se..i pozdrav svin Kaubojima i Zagrebašima!!!!
xxx

subota, 28.03.2009.

..Sritan rođendan, Ivane..Bože, nedilja..

..Danas je 27.03..ovo se tek sad objavilo pa je 28..ali..dan kad se rodila jedna osoba koja mi je puno toga naučila..osoba koja ne odustaje i kad je najteže, neko ko nas sviju može nečemu naučiti..da, tako je..Ivan Čupić..a 24 su mu tek..Ivane,fala ti za ove dvi godine koliko si u reprezentaciji..u nijednon trenutku nisi razočara..nikad..i niti malo sumnje kod mene i kod velike većine nije bilo da ćeš se oporaviti ovog lita..njegova rukometna priča, baren reprezentativna počinje u siječnju prošle godine, malo više od godinu dana je prošlo kad smo ga upoznali..naš Zrna je bija ozljeđen, a i Mirza prije polaska u Norvešku i čelni ljudi odlučili su se pozvati jednog dečka koji igra rukomet iz Metkovića..i odma se osazva na poziv, nije bija problem..na pripreme je još doša s osipon po sebi..ali ništa ga to nije zaustavilo..niko nije zna odakle je sad on doša..ali, ljudi moji on je na Evropskon doslovno zablista..i svi smo se ponosili njin..ima je toliko drskosti i protiv najvećih vratara kao što su Hvidt i Omeyer..zna in je on i po dva - tri put zaredon dati gol, a da oni samo ostanu na krivoj nozi ili ne pokriju kut na krilu neki..ali nije on drzak bija nikad u smislu bezobrazan, on je tako sportski, a opet veselo zaigran..uvik se bori do kraja i daje sve od sebe..i znali smo već prošle godine u Norveškoj da je doša još jedan velikan kojeg nećemo zaboraviti..i tako je bilo i biti će..i svi su ga falili, svi smo vidili jedan ogromni entuzijazam i dobrotu koje on krije u sebi..što mu date, on prihvati..velik je sam po sebi..a onda je doša i u Zadar na kvalifikacije, ma svi smo ga prihvatili kao i sve ostale..i u svon ton naletu koji ga je nosija prema samon vrhu, jedne crne sride dogodi se nešto..malo prije odlaska u Peking, u Crikvenici ostao je bez pola prsta..neću više pričati o tome, teško mi je i sada se toga sićati..bilo mi je užasno, zvučalo mi je nemoguće da se nešto tako dogodi nekon tako dobron..ali, da..bila je sitina..i svi su mislili gotovo je s njin,teško da će više igrati a ako i zaigra neće to biti na nekoj razini..bilo mi je jako teško, ali virovala san u njega, jer poznavajući cilu reprezentaciju i njihov duh niakd se niko nije prida od njih pa zašto bi sada Ivan..i bila su nagađanja o njegovoj sudbini, a on je na sve to samo rekao:Niko mi neće reći da neću igrati, želin ići u Peking i želin igrati!..ali, za Peking je bilo kasno..nažalost niej iša..ozljeda je bila preteška da zacijeli u tako kratkon vrimenu..ali ovo dalje sve se ispunilo..ljudi moji, oporavija se i vratija bolji nego ikad,,to je nešto neopisivo..da tek sad vidite kojon snagon on zrači i što izlazti iz njega..kad se vratija, prvu utakmicu je odigra za svoj klub Gorenje..svoju veliku utakmicu povratka..koja je govorila o svemu..nakon nekoliko miseci neigranja i bez pola prsta on u prvoj utakmici zabije 15 golova za pobjedu Gorenja..mislin da to sve govori..ne mogu ni opisati koliko mi je bilo drago zbog njega..i onda u Pekingu, dobro se sićan..dobili smo Dance u četvrtfinalu..i na zadnjen time-outu..Lino je reka:Ajmo za Ivana!Za Ivana!..i bilo je..pobjeda protiv Danaca samo za Ivana..virujen da je bija ponosan u ton trenu..bila san i ja..i još uvik san..i onda dođe Svjetsko prvenstvo u Hrvatskoj, a on bude naš najbolji strijelac..i znan da će dalje za njega ići samo na bolje..zaslužija je to..svi se možemo učiti, jer je on proša nešto najgore..a osta je jak i vratija se onda još jači..Ivane, fala ti za sve ove zadnje dvi godine, i fala ti za sve što ćeš napraviti dućih puno godina..i nikad te neću zaboraviti, niko od nas..dugo će se još o tebi pričati..Fala za sve..
..A sada..Zagreb će u nedilju ugostiti jedan moćni klub..velika je frka bila oko dvorana ali se sve sredilo, ne znan možda je i bolje da igramo u Ledenoj..a znate li, da Ledena nije bila slobodna da bi vjerojatno došli u Zadar igrati..ja bi poludila..a Kiel..s Omeyerom, Karabatićem, Lijewskim, Anderssonom..druge da ne nabrajan..i mnogi imaju već neke sumnje i pretpostavke..ali virujen u Zagreb i virujen u Gorazda,Kiru,Ivana,Domagoja,Igora,Mirzu,Ljubu,Josu,Tončija..virujen u njih..i virujen da ću se u nedilju veseliti..ali znate što, i da izgubilo..neću biti tužna ako se budemo borili..samo se vi borite i ja san najsritnija na svitu..i znan da van niko neće ništa zamiriti i ako izgubite..a ja čvrsto virujen da nećete..samo da odigrate onako kako znate i možete dobiti..i virujen da asu nan šanse 50-50..a jako san sritna što san nakon silne muke i truda..ipak uspila nabaviti karte..Ledena, čekaj me..u nedilju ću navijati..svi smo za vas..cila Hrvatska i dalje..daj Bože da dobijemo..ma srce bi mi iskočilo, kvalitetu imamo, borce imamo, trenere imamo, zdravi fala Bogu jesmo..dečki, najbolji ste i ne dajte se nikad..nemojte da vas zajebavaju, zajebite vi njih, a ja ću doći i biti van podrška u punon smislu riči..navijat ću iz sveg srca i neću se zaustavljati..jedva čekan..
..ali ima još jedna stvar zbog koje malo spavan ovih dana..potvrđeno je..moji Kauboji dolaze još jednon dolaze u Zadar..dolaze u 6. misecu..ajme koliko san sritna..još samo 40 i nešto dana do vašeg dolaska..dođite još jednon, da ponovimo onu zadarsku euforiju..onu ludnicu..meni će srce pukniti kad dođu..ne mogu, ne mogu više..o Zadru drugi pit..usredotočimo se na Zagreb..ovako,navijamo za vas i virujemo u vas..i bez obzira na rezultata utakmice znan da ćete se boriti i da ćete dati sve od sebe..možete vi to, i oćete..drago mi je što ću biti tamo da van pomognen kako god znan..i vi što doma stojite, navijajte..e Bože, da pobijedimo..uvik uz vas..vidimo se u nedilju..sritan rođendan, Ivane i fala ti..možemo mi ovo dobiti, možemo..!!!!

subota, 21.02.2009.

..Kao da je..zlato ostalo dio sna..zavezani srebrnin okovama..zauvik moji..kauboji..

..Skupila san snage..jedva,,da se javin..nakon ne znan ni ja koliko dana..pristala san ih brojati..ne znan ništa..zbog one jedne jedine nedilje, jedne jedine utakmice..koja me dotukla..da......izgubili smo..kako mi je teško išta reći..bila san tamo..u Areni, gledala naše..na finale..utakmicu ne tražite od mene da prepričan, jer ne znan nista..ne znan što je bilo ni kako je bilo..i neman snage..znan samo da nismo uspili..toliko nan je malo falilo, i još jednon su nas zaustavili oni..Francuzi..mnogi spominju te suce, a ja uopće ne znan što je bilo jer kad ste tamo ne viditi ni suce, ni ikoga..samo naše..bar ja..o sucima neću pričati, nije to moj način..reći ću ono što znan..bilo je zadnjih 10 minuta zadnje utakmice prvenstva..i onda su nas oni slomili..nismo mogli..tili jesmo, ali u toj želji izgorili smo..i nismo uspili..nekad ne ide, lopta ne sluša..a vi oćete, to je najgore..zadnjih 10 minuta vikala san i podržavala naše svin mogućin..ali, srce me je bolilo kad san vidila navijače pored mene koji side i promatraju..onda kad je našima najteže, kad se triba digniti i podržati ih..oni side..srce me zabolilo ka nikad..vikala san sve do zadnjeg sučevog zvižduka..i koliko san god poraza pritrpila i stvarno niakd nisan plakala kad smo izgubili..oprostite mi, ali ovaj put više nisan mogla..slomilo me..bacila san se na pod, rukama pokrila lice..suze su me izdale..vladala je gobna tišina..Morska vila nije isplivala..pustili su Ružu hrvatsku..pogledala san naše još jednon doli..Čupić leži od muke, svo dotijednog bili su pognute glave..a s druge strane gledan Fernandeza koji plače od sriće i viče..još uvik je vladala tišina, a naši su se kasnije vratili na teren, i stali na tron..onaj drugi..svi osin Ivana..bija je ljut..vidila san ga, najradije bi poludija i sve ih porazbija..nije tija staviti ni medalju, ni pehar dotaknuti..od ljutnje..razumin ga..ja san tila negdi pobići i sve zaboraviti..ali, nije išlo..još malo san ostala, ali jedva san i to izdržala..krenila san doma..nisan imala snage za Trg bana Jelačića..došla san doma za koju uru, upalila televiziju..da bi vidila doček naših..tisuće i tisuće ljudi su okružili naše kauboje..i svi skupa su zapivali Morsku vilu..bilo mi je drago jer su ljudi sritni radi srebra i što ih podržavaju..ali još mi je teže bilo kad san znala da smo tu večer svi mogli biti potpuno sritni..bez onog ali..
..ali da me ne bi neko krivo svatija..ja san ponosan na naše..uvik san na njih ponosna..i za mene će oni uvik biti..moji najbolji kauboji..i fala in za sve, sve što su mi dali zadnjih 6 godina..i pogotovo me rasplaka onaj transparent veliki u Areni..glasija je..Pero, fala za sve..istina i Pero i svi vi, ma fala van..vi ste mi nešto najdraže u životu i nikad vas neću zaboraviti..i znan Pere, sam si ti reka posli finala..Nije uvik sve ni u pobjedi..i slažen se..ali mislin da ovaj put je sve bilo u toj jednoj zadnjoj pobjedi..ovaj put je..ža mi je što to nismo iskoristili, ali mišljenja san da je utakmica se držala u Splitu ili Zadru..bili bismo prvaci..to je moje mišljenje..i lagala bih kad bih rekla da san pribolila finale, jer ..priznajen..još uvik svaku večer zaplačen u mračnoj sobi misleći na njih i to finale..i još uvi kne mogu ni čuti Morsku Vilu..neman snage da čujen itijednu rič i ton te pisme..jednostavno ne mogu..i još uvik ne mogu pogledati snimku finala..nema šanse..dugo će mi tribati vrimena da to krenen pogledati..još nije vrime..nikako..uf koliko san tužna..bila, ostala..i onda se okrenen Zagrebu, koji opet izgubi..od Chamberrya..nakon tog poraza došlo mi je da se odreknen svega..nisan bila ljuta, bila san razbijena..sve je loše krenilo..sve..i u svoj toj tami, onda se u pravo vrime pojavi nešto veliko..jedan ponediljak oko 10 i 10 ujtro..ja saznan..saznan da će oni opet doći u Zadar..u 6. misecu..zaplakala san od sriće..i vidila da ipak iman razloga za živiti..doći će igrati tu protiv Mađarske..zbog kvalifikacija..i sada živin samo za to..nema minute kad ne pomislin samo na taj dan..kad će in Zadar još jednon pokazati kakav je kolektiv..i znan da će mi taj dan spasti u zbirku onih najljepših..a bilo ih ke..i svi su vezani za njih..Kauboji, čeka vas cili Zadar..za 3-4 miseca..bit ćete zadarski kauboji..i znan da me samo to može izvući od ove praznine koju osićan nakon poraza u finalu..volin vas puno..i neman snage više..nadan se da ćete stići u 6. misecu i pomoći mi da zaboravin finale..znan da oćete..zauvik moji kauboji..čuvan vas u srcu..i fala van za sve..,,

nedjelja, 25.01.2009.

..Veni, vidi, vici..svaka van čast..za mene ste prvaci bez obzira na sve..fala van..

..Eh, da..točno 2:36 ujtro..a di san ja..ne mogu spavati..ode san..neko bi mi reka da san luda..i jesan..luda san, od svega..još ne mogu sebi doći..toliko ne mogu doći sebi da uopće ne spavan..mislin da se već zna o čemu je rič..a naši naravno..ko prvo, imamo 6 pobjeda u nizu, razvaljujemo..to mi je nešto što san sanjala zadnjih 7 miseci, nešto što san toliko želila..i sad se polagano ostvaruje..sve je započelo u onaj prošli petak..protiv Koreje..samo ih redon skidamo..Koreja, Kuvajt, Kuba, Španjolska, Švedska, prije par sati Mađarska, za 16 sati Slovačka, i nadan se u utorak Francuska..svi već razmišljaju o tin Francuzima, naravno i ja..a i evo sad čitan da je Dinart ozlidija kvadriceps i da će najvirovatnije propustiti ostatak turnira..ne mogu reći da mi je posebno ža jer je to ipak dobro za nas..ali on je stvarno strašan obrambeni igrač..opet mi je ža..o ljudi moji..ne znan da li znate, ali gledala san Hrvatska - Španjolska..uživo..!!!!..i ono je bilo nešto neopisivo..ćaća mi je nekako ljut jer ipak nismo išli na onu protiv Švedske, ali meni je drago..zato što znan da je taj dan naša igra bila najbolja, to je bila najlipša utakmica, i navijanje je bilo najbolje..pa mislin da san dužna priniti ode baren dio atmosfere, iako se to triba doživiti..pa ovako..bilo je negdi neka ura popodne..destinacija Zadar - Split..krenili smo ja, ćaća i sestra..vozili smo se, sve dok ja nisan skužila da su karte doma..srića nismo daleko otišli..i ja u kockastoj majici uletila u kuću, uzela karte..moglo je sve započeti..i po putu su puštali pisme za reprezentaciju, super pisme..i čitali su poruke podrške od ljudi za njih..ajme nešto prilipo, već onda mi je došlo da zaplačen, ali znala san da moran izdržati..i mi stigli u Split..već je pala noć, kiša je lagano rosila, auta su bila doslovno jedan na drugome..mi smo nekako uspili naći neko misto skroz gori, neman pojma di smo ušli..ko zna..i stigli smo do dvorane..moran priznati da nisan uopće pripoznala da je to dvorana, nekako ko zgrada izgleda izvana..ali dobro..ulazili smo..a najjači su mi bili oni što su pritresali na vratima..pa ko bi se usudija išta napraviti tamo di su naši rukometaši..i mi ušli u dvoranu, a još je trajala utakmica Švedska - Kuvajt..i ja ne znan kako, lai kad san išla kupiti karte..ja san nju samo pitala i platila..i ja gledan, a ono 3. red..točno u kutu di krilo puca.skoro pa san u terenu bila..ušli smo..malo mi je i teško priznati, ali bila san impresionirana..puno ljudi je bilo..a sidalice udobne stvarno..i mi sili doli..bilo je negdi 7 i 40..bilo je još do utakmice..nisan mogla dočekati da naši izađu na teren..e, ali oni mudraci su se zagrijavali u maloj dvorani tak oda smo čekali da izađu duže nego što san očekivala..i ja ogledavala okolo..i pojavija se Tornado..ajme ako mi je bilo drago kad san ih vidila..odma su se čuli, a bili su na istoj tribini ka i ja..samo dalje dosta..donili su zastave, transparente na kojima piše Tornado Zadar..ma odma su se iskazali..utakmica baš i nije bila nešto napeta pa san dosta ogledavala ljude oko sebe, naravno prvo san zamijetila Dominikovića gori u studiju..skupa sa Saračevićen i onin voditeljima..buljila san po ure..sve dok nisan vidila neku malu glavu kako izviruje tamo odakle igrači dolaze..u crvenoj trenerci..u stotinki sekunde san skužila da je to Horvat..ajme, bija je smišan cili..gleda je atmosferu, koja se već onda zahuktala..pod vodstvon Tornada..i onda se Horvat povuka..pa je izvirila nova, veća glava..ne, ne..to su ubiti bile dvi glave Joso Valčić i Ninčević..naši Zadrani..onda su skroz izašli i snimali atmosferu..zamislite to kad van igrač snima atmosferu..a utakmica još nije ni počela..i onda su izašli svi oni skupa..i tam ose negdi provukli kroz publiku i nestali..malo mi je falilo da tamo izletin u teren..ali suzdržavala san se..i onda je došlo negdi 8 i 15..pa su izašli Španjolci na zagrijavanje..kako su ih izviždali, ali sve je to bilo korektno od strane navijača..nije bilo ni uvreda..nekako mi je bilo čudno viditi prvo Barrufeta par metara od mene..kojeg san prije 6 godina u Portugalu gledala s našima u polufinalu Svjetskoga..pa onda i Entrerriosa..stvarno se čudno osićaš onda..ali onaj Garabaya mi je svjetski..prava španjolska seljačina..to san i prije uvik govorila, ali kad ga se tek ovako vidi..hahaha..ajme..i lagano su se i zvižuci stišali..nastavila se serija onih lipih pisama iz auta..tako pustili su poneku navijačku..a onda Dalmacijo, di smo se nas 70 % uredno podigli i pivali..ja i sestra među prvima..ali onda su pustili..Lijepa li si..na što su se svi digli, i pivali..baš san se toplo osićala..nas 12 000 i nešto piva..i to baš lipo, bez neke deračine i svega..već onda san lagano pucala, ali izdržavala san..znala san da ne smin pustiti, baren ne još, niti jednu suzu..i onda su izašli naši..ajme srce mi je van iskočilo, nisan znala ko san, di san, kako se zoven..samo san bila izvan sebe..i vikala san..ko luda..počelo je predstavljanje igrača..stvar je u tome što nakon svakog prezimena naših, to je bilo toliko glasno da stvarno ne znan ko je pobra najveće ovacije..još san ja na svakoga skandirala najjače što mogu..ćaća me smiriva..mene i sestru, ali nismo se dale..i onda himne..prvo španjolska..stvarno mi je drago što se nije čuja niti jedan zvižduk na njihovu himnu i što su ispoštovali to..a onda..naša himna..ljudi moji, ja ne znan, pa ja san svega 3 put u životu himnu pivala..a to je bilo na kvalifikacijama u Zadru na one dvi utakmice i sada..ali tako je to sve dobro bilo da me nije bilo briga..i svi su pivali..nevjerojatno..i onda jedan veliki aplauz posli himne..i ubiti..kad san ja isprid televizije, je da uvik iman onaj strah neki bezvezni da se nebi što desilo, da nebi izgubili..uvik postoji taj strah..onako mali..ali kad vi čujete skupa sa sobon 12 000 navijača..a bome i više..to je takav strah prije utakmice, bar mene bija..da ja da san na mistu rukometaša..ja loptu ne bi mogla uvatiti..ali rekla san prije utakmice..a kad se čuja onaj prvi zvižduk, sve je nestalo..ama baš sve..vidila san samo naše igrače i nikog drugog..čula san samo navijače i nikog drugog..rado bih prepričavala ko je da koji gol, lai stvar je u tome da zapravo neman pojma..reći ću one najdraže trenutke koje ne mogu zaboraviti, ali ja zapravo uopće nisan bila svjesna ko zabija i kako..odma u startu suci su malo bili stroži prima nama..blago rečeno..i Lino je odma protestira, pa je dobija i žuti karton..ali stvarno, čovik bi reka da kad je neko domaćin da će mu suci i puštati, to u biti i je tako, ali kad su Hrvati u pitanju ni govora..jedan veliki primjer je današnja jučerašnja utakmica s Mađarima..ali ovaj post nije o sucima, zato..i obrana je proradila odma savršeno..teško su Španjolci mogli protiv naših blokova, a i ono što je prošlo njih..Mirka nije..i stvarno nakon svake obrane, u Mirku je bilo toliko žara, radosti..neopisivo..to san sve vidila jer je obrana prvo bila tamo di san ja stajala..i koliko je puta Mirko nakon obrane doša blizu nas publike i diza nas sve..ajme, koliko smo puta te večeri vikali Mirko, Mirko..pa i ..Javi se, javi se..javija se svaki put..kako i ne bi..i tako..malo naših obrana, malo kontri, malo savršeno isplaniranih napada..i nisan se ni okrenila a bilo je 8:2 za nas..mislila san da semafor ne valja, ali san tek nakon toga skužila žestinu naše igre..predobro..znan onaj Perin gol, odma brzi iz koraka..pa je podiza publiku, a mi svi..Pere, Pere, Pere!!!!..i Lac je odlično odigrao, one svoje golčine sa 10 - 12 metara, Duvnjak je bija čudo, Čupić ono svoje uobičajeno, ali opet nevjerojatno..one kontre i sve..Voriju je bilo teško na crti, ali se bome borija..Hrvatin super a onda je uša i Ivano..i to je nemoguće..tek je uša, primija loptu..i već šaka u drob od strane Španjolaca..Ivano je osta na podu i drža se za drob, a cila dvorana se digla..ajme kako san se uplašila..ali, onda se junačina digla i nastavija s onih bidnih 9 metara koji su bili dosuđeni..i onda iznova prekršaji na njemu, i opet, i opet..možda ga je to obeshrabrilo, jer nije da nijedan gol u 1. poluvrimenu..možda mu je i ruka malo zadrhtala..njegove golove uvik pamtin..i tako i kraj prvog poluvrimena..i sve mi je to zvučalo nevjerojatno..imali smo 7 - 8 razlike..igrali smo savršenu obranu, napad..sve je bilo na svon mistu..ali znala san da mi fali nešto..Ivanov pogodak..toga uvik fali..eto samo tako da ga da..samo a vidin to..i onda dok je trajalo poluvrime..uša je Losert i ovi ostali koji nisu igrali u prvon..da se zagriju, a meni nije naravno niti pokušalo pasti na pamet da se maknen sa sidalice..i bilo je još kojih 7 minuta do kraja odmora..i pomalo neočekivano, ne pomalo nego skroz neočekivano..izaša je Ivano..a on je zan se uvik zadnji di god dođe..i on izaša..standardno ono njegovo - šugaman na glavi..i sija je tamo na stolicu, pija onaj čarobni napitak što svi imaju u bocama..i gleda u pod..i koliko god on puta reka i izjavija da na njega ne utječe atmosfera..laže..jer..san ga točno gledala..prvo je buljija u pod..pa je malo diga glavu..tek toliko da vidi navijače..ali se pravija da gleda u nešto drugo..i onda je malo pomalo okreta glavu sve dok nije ogleda cilu dvoranu..i znan da je bija impresioniran..a da ne spominjen kako san se osićala kad je dugi, dugo gleda u onaj transparent Tornado Zadar..uf, da..izgleda bolesno ko da san buljila u njega..ali odma san skužila što radi..i more on reći što god oće dalje..ali znan što misli..i tako počelo je drugo poluvrime..naši su se vratili na teren..i sad je napad bija s moje strane..zamislite..gledati Laca s 3, ajde 4 metra udaljenosti..onaj nejgov nebeski skok kad ide pucati..savršeno..i sve njih..ko i dvometraša Vorija..ma predobro..i Duvnjak je od početka bija u igri..ali opet se vratija Ivano..moramo malo i o njemu..zaslužija je..i vratija se Ivano i dok su se križali u napadu on i Lac zaminili mista..i sad je Ivano bija na 3, ajde 4 metra udaljenosti od mene..savršeno..nisna mogla virovati samoj sebi..i još ne virujen..to je dio onoga što me upravo drži budnon..samo san čekala, tj. predosićala san da će Ivano nešto svoje izvesti sada..uvik iman osićaj za to kad će nešto napraviti..i koliko god san gledala i pogađala što će napraviti, on me opet iznenadi..genijalan potez..vako..iša je normalan napad..Lac, Ivano i Pere vanjska linija..krila Čupić i Hrvatin..i Vori na crti..i dodavaju se naši vanjski igrači..i Ivano drži loptu..i on cili hladnokrvan ka inače, ko da pije kavu negdi..i on se okrene i krene loptu dati Lacu i gleda ga..ne skida oka s Laca..i odjednon vidiš lopta u golu..a niko ne zna kako..naravno osin mene..e pa vako..dok je on gleda Laca i svi ostali dok su bili uspavani..on je bez da skida oka s njega doda loptu lagano Voriju..koji je bija spreman na sve..i brzo zabija gol..to je bilo nešto..ma ne znan ni sama..kad se sitin koju rič bi rekla reći ću..ali neku originalnu..ali kako je taj potez diga publiku na noge..svi su se digli..a Vori je dok se vraća u obranu pokaziva prston na Ivana..ja mislin da je to dotuklo Španjolce..ali ni onda se Ivanu nije prominija izraz lica..osta je face ka da je i izgubija loptu..ali nakon toga svega se baš probudija bija..nakon dugo vrimena i Španjolci su imali napad i pokušavali nešto..ali u svoj toj strci i zbrci..vidiš Ivano ukrade loptu i trči prima golu..onon s moje strane..i i de sam u kontru..on i Barrufet..ko će dobiti..1 na 1..i Ivano malo uspori prije skoka..digne se visoko..zamahne rukon ka da je već bacija i tek onda ubaci gol..i Ivano dobiva Barrufeta..i samo koji metar od mene napravi onaj svoj roling..aaaah..i kosa mu je podivljala pa ju je mora namištati opet..to je bilo ono što mi je falilo u utakmici, ali možda nije bija ni bitan toliko gol koliko onaj smješak kojega je taj gol izmamija na Ivanovu licu..ovaj put nije izdrža..nasmija se i bilo mu je drago..e onda san ja bila potpuna..ma mogli smo i ne zabiti više gola do kraja meni je bilo dosta..ali, naravno igračima nije bilo dosta..tu mislin na neumoljivog Dulu..koji je bija ka mašina..7 golova je uvalija Španjoldcima..opet se tu pojavljiva Ivano..s onin golon skroz doli svojin poznatin..i još jednin priko obrane..bija je tu i Lac sveukupno kojih 6 puta..Vori isto..a pogotovo se sićan kad su dosudili sedmerac Španjolcima..i uša je Loci ovaj put na gol..i neman pojma ko je puca..možda Entrerrios..i lopta mu udar vratnicu i padne mu u ruke..i ima stopostotnu šansu i Loci se baci i obrani mu je..svi su vikali..Venio, Venio, Venio!!!!..bilo je tu od..Zovi, samo zovi..U boj, u boj..Dalmacijo..Hrvatska..pa sve do Moje domovine..stvarno je nezaboravno bilo..da se vratimo u tok utakmice..i ja nisan mogla virovati..bilo je 9 razlike za nas..a par minuta do kraja..i onda i zadnja minuta Španjolci žele smanjiti na 10, ali sjajni Dule krade loptu i odleti u kontru..pa smo opet mi imali napad, ali je Buntić samo zavijorija loptu u publiku..!..naši su se grlili, Buntić je bacija loptu, a Pere dres u publiku..kakva je to euforija bila..i iako su vodili 9 - 10 razlike do same zadnje sekunde su se borili ka da je utakmica skroz izjednačena..i ne..Španjolci nisu bili nadigrani..bili su razvaljeni..negdi san pročitala da su Španjolci bili bik kojeg smo mi zajahali, odvalili mu jaja, a priton se ne oznojivši..slažen se sa svime osin sa znojen..jer smo se oznojili i dali sve od sebe..ali izreka je originalna..i trajala je euforija..i naši se skupili i pljeskali..i baš kad san možda pomislila da je gotovo..uleti lud Ban kod naših..puste Morsku Vilu..jednu od mojih najdražih..i svi smo zapivali..cila dvorana na nogama..niko nije otiša..lagano smo se njihali..kao morske vile..i pivali u jedan glas..i igrači s nama..i Ivano koji vječito ode prvi s terena, ovaj je put bija tu..zagrljeni oni svi pivali su u glas..opkoljeni i zagrljeni nama..u glas..nešto savršeno..Kao da je morska vila, sve je moje snove ostvarila..meni su se tada ostvarili svi snovi..i na to sve se i nadovezao Davor Dominiković koji je skoro izletija iz onog kruga..dopola..dozva igrače..i piva s njima odande..svi skupa..to je bio onaj osićaj..znate..kad vas nije briga oćete li sutra umriti, kad znate da ste doživili ono pravo..eto takav je meni osićaj bija u srcu..nije me zanimalo sutra ni ništa drugo..samo ono što san tih trenutaka proživljavala..i u tin trenucima san pukla..oči mi više nisu mogle izdržati..pale su suze..ne samo meni, koliko je nas u dvorani plakalo uključujući i rukometaše..svima su nan oči sjajile..svi smo pivali..lagano..evo i sad plačen dok se opet prisjećan..zamislite to..ma to se ne more zamisliti..to se samo more doživiti,a kad se doživi..virujte, doživili ste sve što se triba doživiti..uf, teško mi je ovo pisati i virovati svemu ovon..
I tako je lagano je u savršenoj intonaciji završavala bajka o Morskoj Vili, 12 000 Srčanih Ljudi, Njihovin Junacima na Terenu Skupa s Jednin Banon..
Jedinstvena bajka..koja će se teško ponoviti..
Pisma je završila..rukometaši su ipak otišli..ali onda su pustili Moju Domovinu..svako ko me malo bolje pozna zna koliko san slaba na tu pismu..i još malo smo svi ostali i pivali..pa smo i odlazeći van iz dvorane svi pivali..i izvan dvorane još se pivalo..svima su još oči bile vlažne..niko to još dugo, dugo neće zaboraviti..a ja..ma dok san živa..virujen da naši mogu dokazati još jednon da su najbolji, a mi ih podržati najviše na svitu..i zato naši..ovo govorin najiskrenije..kako dobro mogu lagati u 4 i 37 ujtro..? Ne dajte se!..najbolji ste na svitu..i imajte na umu da kad stanete u dvoranu od 12 000 ljudi..a svi navijaju za vas, to znači da ste vi već uspili..i ja se uopće ne usuđujen očekivati nešto od vas..jer ste mi sve već dali..ali ja virujen i znan da vi morete biti prvi..za mene već jeste..ali volila bi za tjedan dana čuti..Hrvatska je prvak svijeta!..i sutradan ujtro se probuditi znajući da smo prvaci..svi skupa..puno navijamo za vas..ža mi je za sve incidente zadnjih dana u Zadru..i fala van..za sve..

srijeda, 24.12.2008.

..Pere i Lac sve najbolje..postoji osoba koja me učinila sritnon nakon točno 4 miseca..fala..još 21 dan i 21 sat..

..Hm, zašto baš danas se javljan..svi bi pomislili zato što je Božić..ali nema veze s tin..ovo je u čast dvima osobama, koje me puno puta razvesele i koje su članovi jedne velike ekipe, po meni čak i najveće..te dvi osobe su Petar Metličić i Blaženko Lacković..danas oboje slave rođendan..na Božić..a ja mislin da one osobe koje su rođene na Božić, sigurno imaju nešto posebno u sebi..i njih dva jesu posebna..ma super su..koga ćemo prvog..ajde kapetana..Pere..pa Pere je kapetan, on je jedna duša od čovika..kad se sitin samo EP Norveška, 6 golova Francuzima..igrač utakmice..ja mislin, ma ne mislin nego znan da taj čovik živi za ovu reprezentaciju..daje 200 % od sebe, i koliko sriće uvik je na njemu kad se dobije neka utakmica..ne neka nego svaka..on je naš desni vanjski, koju ljevicu ima..Pere je naš kapetan u svakon smislu te riječi..kad na time outovima hrabri naše..evo sad ću napisati što je reka na OI u Pekingu kad smo igrali polufinale s njima..kad smo izgubili..ali samo nek se zna što je reka..dakle.."Slušajte me sad, ako ćemo izgubit, izgubit ćemo.Ali i oni će otegnit jaja isto ka i mi..Pa nek se zna"..i to je on reka..ja mislin da je sve jasno..a onaj time out protiv Danske.."Ne tribamo se mi nikome ništa dokazivati, već smo mi puno toga napravili i uvik dajemo sve od sebe!"..i potpuno se slažen sa svin što je reka, i super je to reka..a tek kad se sitin izjave nakon finala za Danskon..uf ono je za suze..svaka čast, Pere..jedan i jedini..a sad još jedan, koji je isto jedan jedini..Lac..eh on..pa ja ne znan, on..jeli uopće triba nesto reći..ma naravno da triba..puno toga..počevši od Portugala 2003. kad smo postali svitski prvaci..već onda su se svi tresli od njegovih golova..samo tako probije obranu..prije utakmice, cili siguran, čvrst..a na terenu poludi..bori se do zadnjeg atoma snage..livi vanjski..strašan udarac..a samo nešto mi nije jasno..odakle mu onakav skok..kako se digne u zrak..ono su nebeski skokovi..u Norveškoj..protiv Francuza kad smo imali zadnji napad..dugo je traja taj napad..više od minutu ipo..i dva put zaredon su ga faulirali..prvo je Dinar probija ga..a Lac samo bum doli..ali opet se diga..i novi napad..i sad ga ovaj Gille..doli ga baci..i napokon više ide i treći put napad..i ide Lac i zabije gol, ali niko ne zna zašto nešto svirali oni poljski suci i gol se poništija..pojma neman zašto..i tek onda se Lac ja mislin zainatija..i ide, ide..neko dodavanje..i Lacković..gooool!..24:23..i mi se obranimo..utakmica je gotova..u finalu smo!!!!..kako su njegove golove oduvik nazivali drskim golovima..ma neka mi njima..samo zdravlja i sriće..i još puuuuno pobjeda..u karijeri i općenito svugdi..jer njih ćemo pamtiti..svi..
Pa dogodilo se puno toga..nekako zadnje vrime..i ne baš dobroga..sve je počelo jednog dana..lipog, sunčanog..baš kad san ja u sebi pomislila..ma sve će biti u redu..evo Ivano se oporavlja, novih ozljeda baš i nema..našima ide u klubovima..Vori me skroz fascinira svojon izdržljivošću..i sve će biti odlično..i ja išla kupiti Sportske..a ono ogromna naslovnica..Mirza Džomba rekao zbogom reprezentaciji..mučala san dosta dugo i samo promatrala naslovnicu..nisan uopće znala št bi rekla..jeli to onaj Mirza koji je u finalu SP-a u Portugalu imao 100% učinka..8/8..jeli to onaj Mirza koji je zabio zadnji gol Nijemcima na OI u Ateni kad smo bili zlatni..jeli to onaj Mirza za kojin je ,u Zadru, neka debela žena iza mene ludovala i vikala..da, bia je to taj Mirza..tila san objašnjenje..pretužna san otvorila točno onu stranicu na kojoj je sve pisalo..i vidila to..pisalo je da ga Lino ponižava..da on više ne može tako..nisan uopće imala komentara..ma ko san ja da komentiran..cili dan san blido gledala u sve oko sebe..i samo zamišljala lobove,cepeline,sedmerce,skokove..od Mirze!..da, sve do sutra..do novih Sportskih..di je bila naslovnica..točno ovako..iz reprezentacije odlazi i Sulić..jeli to onaj Sulić za kojeg se govori da je najveći emotivac u reprezentaciji..jeli to onaj Sulić koji je dobija najviše crvenih u Portugalu..jeli to onaj Sulić koji je priživija prometnu, pa se vratija..da, bia je to taj Sulić..reka je da je emotivno prazan i da nema smisla za njega nastaviti s reprezentacijom..ovo je bilo nevjerojatno..svega mi je bilo dosta..i baš kad san pomislila..ma sve će biti u redu..za jedan dan..kaos..ne zna se ko pije, a ko plaća..odu dva igrača..a ja ih sve volin..oči su mi bile pune suza..nisan se ja ni trudila zaplakati..same su od sebe išle..a nije bilo dobre vijesti da ih zaustavi..danima..i onda je Gobac s nekin svojin izjavama počea..da Mirza nebi ni iša u Peking da se Čupić nije ozljedia..itd..ali, onda san i ja sama svatila..da je bolje da Mirza ne igra pa da su u dobrim odnosima..nego da igra, pa da su svi u svađi i da to prikrivaju..s Mirzon je sve riješeno, a reka je i da će zaigrati..ali, samo ako se neko ozljedi i ako baš bude potrebno..ali, neka..i ako ne bude tribalo bar se zna da se na njega može računati..to mi je drago..da su pomireni..sa Sulićen stvarno ne znan što se događa..jer od njega ni traga ni glasa..mislin, u Sloveniji je..u klubu..ali zašto se ne vrati..reka je da je emotivno prazan..ali, kako neko more biti prazan ako igra za svoju domovinu u svojoj domovini..pred svojim navijačima uz najveći moguću podršku..i dok neki kao Dominiković i sada odnedavno Štrlek bi dali sve da igraju, a ne mogu jer su ozlijeđeni..on ne želi..to mi je stvarno ža gledati..ali, bolje da ne igra nego da igra a bez da daje sve od sebe..a znan da našu uvik daju sve, ali ama baš sve od sebe..bez obzira na posljedice kasnije..i nekako sve se bilo smirilo..doša je turnir 4 nacije..igrali smo s Egipton, Austrijon i Danskon..i dobijemo Egipat i Austriju..finale s Danskon..i izgubimo nevjerojatnih 1 razlike..a to je sve bila mlada generacija..mislin i naši stari su mladi, ali ovo su baš novi..osin Vorija koji je već veteran uvik..hahahaa..šalin se..Vori je bija kapetan jer Pere nije iša na turnir, nije ni Lac, Ivano je onda još bija daleko od terena, pa čak i Duvnjak ne..nije bilo ni Loserta..a što da kažen..i mi igramo finale, i na poluvrimenu 7 razlike za Dansku..a završimo sa samo jednin golon u minusu..ja mislin da je to jedan veliki plus..a ko me je fascinira na turniru?..pa definitivno golman Pešić, koji je odlično branija Dancima..ima je čak 3-4 obrane zaredon..onda..Kapular, e stvarno kad ga udari..gotovo..gol..ima visinu, jačinu..ma sve..samo nekako kad bi zabija gol, faca mu je ista ka da i nije..nekako mi to fali..ali doći će i to..to je ono što Pere ima..onda..o Voriju ja mislin da ne triban govoriti..to je čovik koji igra bez prestanka..punih 60 minuta..i to igra vrhunski..pravi lav..od 2 metra..haha..aha i još neko..Zadranin..naš..Joso Valčić..koji je stvarno dobro organizira igru u utakmici protiv Austrije..baš mi je drago..a njegov brat..Tonči..e on je taj koji nan je da sigurnost u jako bitnin trenucima..baš se ositilo kad on uđe, dobije se ta neka čvrstoća.. i za kraj..Štrlek..on zabije iz nevjerojatnih kuteva..i ima je baš jednu situaciju kad je krenija..i golman već izaša..a Štrlek mu samo proda loptu iz okreta..s leđa..a baš je bilo gušt za viditi to..ali ono što je za njega bilo kobno je zadnja minuta protiv Danske..trči, trči..i odjednon doli..ja san se nadala da je pa jer ga je neko gurnija..jer san znala da ako je pa sam od sebe, znala san da mu je nešto..i eto..pukli su mu križni ligamenti kolina..kao i Dominikoviću..nekidan se operira, i trenutno se oporavlja..ali, ja ne znan iz kojeg razloga se nama sve to događa..sve te ozljede, špekulacije..ali, ima Boga..znan da ima..i da ima pravde..riješit će se to..samo moran misliti pozitivno..ne ja nego svi..e sad..nakon ovog tužnijeg djela..želin ono sretnije..to ću i napisati..i sve to sretnije pomoglo mi je da zaboravin..ovo tužno..hm..sve je počelo prije par dana..znate li kako neki znaju govoriti ka Ivano Balić ovakav i onakav?..mislin mene to uopće ne zanima, i neću uopće da slušan takve stvari..ali, znaju neki reći ka umišljen, misli da je pokupija svu pamet svita, i ne znyn tako neke stvari..ali moje je mišljenje da su oni samo ljubomorni..nebi ja nikad ni povjerovala u takve stvari..ali ono što se dogodilo zadnjih dana prominilo mi je život..da, život..jer znan da ću se ovoga sićati cili život..sve se dogodilo u nedilju..ja upalila televiziju, jer nediljon uvik bude nogometpa znan pogledati, a ove je bija i vaterpolo..i ja uključila..i vidin ja mali nogomet igraju Hajduk - Dinamo..i to sve u humanitarne svrhe..za onu dicu koja su odrasla bez roditelja i nemaju za fakultet..i samo da odma rečen Dinamo je sturija Hajduk..što mi naravno nije drago..ali, bili su bolji..i ja se to popodne osićala nekako velikodušno..hahaha..i odlučila san nazvati da doniran tih par kuna bar..i ja mislila da se to samo nazove i poklopi..ali, na taj telefon javljale su se osobe..poznate..a ja o tome svemu nisan imala pojma, jer da jesan znam da ne bih zvala..nisan ja takva, da me sad nešto fasciniraju ti poznati..ionako ih pola ni ne znan..i ja zvala..i ono zvoni..i trndula nešto ona mašina..ka fala na donaciji..i ja taman krenila sklopiti..ali, ono javi se neko..i ja ono aj dobro..da vidimo što je sad..i znan, jednostavno znan da savršeno poznajen taj glas..i ja mučin..a ono na telefonu..kaže taj glas..ode Ivano Balić..ja san zamukla..nisan ni mogla progovoriti..to je bija šok za mene..i sve dok se opet nije taj glas javija..Halo, halo..i ja odvratin isto..jedva nekako..s knedlama u grlu..i on mene pita odakle zoven..a ja, kroz suze govorin..iz Zadra..i govori meni on..Fala što doniraš..a ja san onda znala da moran reći svoje..i počela san lagano govoriti..Navijamo za vas svi, najviše na svitu..i na ovon prvenstvu pokažite koliko vridite jer znan da ste najbolji..i puno navijamo za vas..samo budite svoji, i budite najbolji..a on se zafalija..i reka je da će to zapantiti..sve se to dugo odvijalo, i ja sklopila san slušalicu, i bila san tako sritna..suze su mi išle na lice..dugo san ja ostala siditi na podu..i razmišljati..ma ne, nisan razmišljala..samo san bila sritna što mi se ovo dogodilo..ma mogli su me ubiti toga dana, znan da bih umrla sritna..koliko mi je ovo značilo..Ivano, fala ti..!..najviše na svitu..i ovo se baš meni dogodilo..a išla san samo zvati da doniran za tu dicu..i vratilo mi se..na najbolji mogući način..ne znan kome da zafalin više..ovih dana san u oblacima..znan da je sve moguće..i kasnije tog dana, navečer je bila nova dodjela za sportaše..i naši rukometaši su dobili nagradu za momčad godine..a ja znan da su naši momčad stoljeća..i naravno bija je i Ivano tamo, za kojeg san sad imala osićaj ka da ga poznajen sto godina..i svi su primili nagradu..ali nije bija Pere, ja mislin..ni Lac..ali nema veze..i primili su nagrade..i sili nazad na mista..i non stop su njih pokazivali..pogotovo Ivana..i za kraj je doša Đani Stipanićev i piva pismu..Mi smo prvaci..to je inače Gibonnijeva..i negdi prid kraj pisme pokazali tamo Linu, Vorija i Ivana..a pogodite što..Ivano se rasplaka..i sad nek mi neko reče nešto protiv njega..ma dajte molin vas..on je jedno srce i duša od osobe..nakon svega ovoga još ga i više volin, još mi je draži..ko i svi naši..kako je dobar, jadan..koliko je on ozljeda pritrpija, a svaki put ga kupe s parketa tamo nakon utakmice..ali kad je zaplaka sad, odma san i ja..nisan mogla izdržati..evo po tome se baš more viditi koliko ljudi mogu biti zlobni od ljubomore..on..koji ima rezultate, srce, dušu, borbenost, dobrotu, koji će dati sve od sebe..koji se rasplaka na puno puta od sriće, tuge, pa čak i pisme neki dan..vidila san ga ja i kad su se dilile medalje na završnici Evropskog u Norveškoj..drža je buket cvića, medalju..i rasplaka se..on koji obožava sve svoje suigrače..kad su izabirali sedmorku prvenstva..on je bija najbolji playmaker, i Vorija izabrali za pivota..a doša Vori tamo do Ivana..i Ivano ga grli, ljubi..ma..sad samo da mi u ovon trenutku neko reče nešto protiv njega..uf..i zato, Ivano, ne živciraj se ti..oporavi se najbrže što možeš..zaigraj in..i pokaži ko je gazda..ma to se već i zna..još jednon..fala, Ivano..a danas ja uključin dnevnik..i ono taman krene sport..i Ivano se pokaže..stavljaju mu neku božićnu kapu na glavu, a ja crkavan..a on govori..Ja san Ivano Balić, i želin sritan Božić svima..aaaa..ma duša..kažen..i tako..još jedan post san privela kraju nakon dva sata i nešto..sad je u naslovu već 21 dana i 19 sati..što još reći osin..Sritan rođendan Peri i Lacu, kao što rekoh puno pobjeda, sriće, zdarvlja i golova..a srca znan da uvik imaju..Sritan Božić svin rukometašima, puno želja, ostvarenih naravno, i njima golova i zdravlja i sriće, srca znan da imaju..opet..a posebno sritan božić jedno čoviku koji je prominija i mene, i puno mi osmiha na lice donija ovih dana i znan da će opet..ali jedini koji me uspija oraspoložiti nakon duuuugo vrimena..a to je Ivano Balić..i eto..ja san gotova..mislin da se nema više što dodati..a moja božićna i novogodišnja i unaprid rođendanska želja samo je jedna..da postanemo prvaci..!!!!

nedjelja, 02.11.2008.

..Ponekad previše živin za tebe..ali volin te..Hrvatska..rukomet..

..Evo me..namjerno san pisala tek nakon svih utakmica i novosti..tila san tako..pa..nije baš najbolje..počet ću od početka..prvo jedna prilipa vijest..prije koji tjedan..kad je u školi bija odmor ja išla u dućan..i tamo bija red..i ja bezveze gledan 24 sata..i otvorin slučajno neku stranicu s velikin naslovon..Ivano ne ide na operaciju..ja san skočila u zrak..kako mi je drago bilo..usrid dućana san čuda izvodila..pa san se uredno pokupila..uglavnon to je jedna od novosti..i sigurna je..Ivano se ne triba operirati, sad ide samo na terapije, a ni povratak ne bi triba uskoro izostati..naravno nadan se najboljen..e sad ono..loše..pa dobro niej sve loše..ali..pa..u sridu su naši igrali utakmicu s Finskon..meni je škola bila popodne..tukla san glavon od zid..jer nisan mogla gledati..utakmica je počinjala u šest popodne..ali..problen je bija..fali nan dosta igrača..Lac je tražija da ga se oslobodi, a ne virujen da je trađija bezveze, Ivano se još oporavlja, Mirza ozlijeđen, Sulić isto, Vukić također, ni Losert nije igra, a da ne spominjen opet Davora koji zbog kolina ne igra 8 miseci, a uzadnji tren i Tonči je ima problema s tetivon..uf..previše je ozljeda..i utakmica se igrala u Ledenoj dovrani..Zagrebu..i počela je utakmica i ja nisan bila doma pa baš i ne znan kako je sve izgledalo..ali san velik dio pogledala na internetu..a Pere je dobija udarac u glavu već u petoj minuti..i nije moga igrati do kraja utakmice..i ja u školi i cilo vrime gledan na sat..i ono napokon..zvonilo..ja san takav maraton prima doma uvatila..noge san polomila do kuće..stvarno san došla u roku od minute doma..i onda san uletila u kuću..brat je već bija gleda utakmicu..stigla san točno u 50. minuti..ono rezultat je bija fenomenalan..negdi 32 : 18..kako mi je drago bilo..Fince su naši skroz deklasirali..i onda san gledala sve do kraja..na kraju je završilo 39 : 20..savršeni rezultat..još da je pa i onaj 40. gol..ma nema veze..a Ivano je bija na tribini s Ljubon i gleda..i onda je Domagoj dava izjavu skupa s Linon..i reći ću samo ono zadnje od Domagoja.."Navijači, dođite i pratite hrvatsku reprezentaciju na Europskon prvenstvu u Austriji i na Svjetskon kod nas!"..a..predobra rečenica..i onda..u nedilju..Mađarska..dosta jaka reprezentacija..a s našon oslabljenon..ona je bila favorit..danas u jedan ipo se igralo..i Pere je igra i Tonči isto..par dana prije utakmice je Lino reka da će njih dva morati stisniti zube..i igrati..ma svaka in čast..atmosfera je bila jako dobra u mađarskoj dvorani..ti ljudi stvarno vole lupati po onin bubnjevima..i počela je utakmica..i prvi gol je zabija Tonči..on je dosta dobro igra danas..suci su bili njemački, nisu nan baš skloni..ali bili su na nivou danas..koliko toliko pošteni..ne želin prepričavati utakmicu jer će mi biti samo još više ža..i ovako san se jedva pribrala..evo odma ću to izreći da ne moran kasnije..izgubili smo..mislin nije mi ža toliko jer smo mi sad nešto izgubili..jer ovo ionako niej utakmica biti ili ne biti..ovo je utakmica za koju bi bilo super da se dobije, ali nije se morala dobiti..ža mi je toga..kad znaš da možeš dobit..kad vodiš do jedno 50 i koje minute..toga mi je ža..ja san poludila..mislin znan da je ovo dosta pomlađena naša reprezentacija danas bila, ali ako smo toliko dugo vodili i toliko dugo bili bolji..ja mislin da se to moglo dobiti..skoro identična situacija onoj protiv Španjolske za broncu..ne bih se toga prisjećala..još uvik boli..i kad vidin da nan je priko pola golova zabija onaj njihov pilot od 120 kila..pa kako mi se neće smučiti..sobon se može ponositi danas Zrnić..ima je 100 % tni učinak..i da je sve i jedan sedmerac..i sa krila sve..bravo Vedrane..!!!!..Domagoj..znan kako možda nismo navikli da nije dobar..on je danas sveukupno bija dobar..ali onih zadnji deset minuta..tri - četri prilike zaredon je falija..možda je to bija i umor..ili ne znan..ali ža mi je toga..eto baš po tome se danas onih zadnjih deset minuta vidilo koliko nan fale naši, oni naši..koji su još od Portugala tu..fali iskustva dosta mladima..ali..biće bolje..mora biti..nekako mi fali onaj štimung koji uvedu Lac, Ivano, Mirza, Pere s njima..to je ona reprezentacija koja je dobila Francuze ove godine na Europskon..to je ona za koju se zna da ostavlja srce i dušu na terenu..i to nan fali..ali svaka čast i mladima..stvarno su se već pokazali, i na terenu su rekli da će naša zemlja i dalje imati kvalitetan rukomet..samo fali njima onih jakih utakmica..ko što je bila ova danas..ali inače super su..osin ovog pada zadnjih deset minuta..ali kažen..biće bolje..nije se nešto puno izgubilo ovin danas..mora se ići dalje..samo je svima ža..ali ima nešto što me duplo više rastužilo..a to je ono što znan već nekih desetak dana..puno san tražila o rasporedu utakmica za prvenstvo..puno mi je stalo do toga di se igra..i ja tako gledala..i ima baš stranica od prvenstva sad 2009...kod nas..i ja gledan..prva je u Splitu utakmica..16.01 se igra protiv Južne Koreje..i to mi je skroz u redu..zašto se nebi igrala skupina naša u Splitu..i tako sve san pogledala..di se igra koja..ali jedno veliko razočaranje san doživila kad san vidila da..da se ode u Zadru igraju utakmice tamo za 11. misto, 22. misto..i tako dalje..a nigdi naše reprezentacije..finale u Zagrebu..polufinale vjerojatno u Splitu ili Zagrebu..to mi je jednostavno nevjerojatno..mislin da je to totalno ne fer..iskazali smo se tako lipo na kvalifikacijama..sebe smo dali na utakmicama..i oni su se oduševili..sam Lino je reka da se nada da bi finale moglo biti u Zadru..toliko su bili naši poneseni nama, Zadranima..kako je Pere reka da Zadar more biti ponosan na navijače..ma svi su nafalili..i od toliko hvale..eto ga sad..što su nan dali..ne znan ko točno stavlja di da se utakmice igraju..ali ko god da je..čoviče, kakva govna ljudi mogu biti..ne mogu virovati..ne razumiju to svi..koliko ti je stalo do nečega..da bi ti to neko onda uništija..ja bi radije u Zadru bila na jednoj utakmici, nego negdi drugdi na njih pet..ne kuže svi..kakav je to osićaj biti u svon rodnon gradu, navijati za svoju domovinu, dati sebe cilog..tako nešto uskratiti čoviku..volila bih čuti što igrači o tome misle..vi koji stavljate utakmice u Zagrebu..eto van ga!!!!..eto van ga na..koliko ih je došlo na utakmicu s Finskon..5 000..negdi toliko..atmosfera ni približna..bila je..samo solidna..nisan čula da je neki igrač reka da je publiak bila njihov osmi igrač ka u Zadru..nisan čula da se igračima glas tresa dok su govorili o navijačima..nisan čula same navijače..pa eto van onda Zagreb..mislin znan da ću ići i na utakmice i u polufinale i u finale kad budu..ali nikad se neću osićati ka u Zadru..deset dana se po svin vijestima vrtila atmosfera u Zadru..a još puno posli smo slušali svi o tome..iz svačijih usta..tih dana ludnica je zahvatila Zadar..sviju su trnci prožimali..dvorana se tresla sama od navijanja..e pa svaka van čast..vi koji nan to uskraćujete, i nama i igračima..to je jedna velika sramota..kamo sriće da to prominite..ali ne..uskoro će sada u prodaju karte, pa mislin da se i ne more puno toga prominiti..ne promini li se ništa, biće to jedan veliki propust..zar su već zaboravili Zadar..?..zar su već zaboravili sve ono što se događalo u dvorani..?..jošuvik ne virujen u sve ovo..tila bi da se nešto poduzme u vezi toga..ali teško..razmišljan o tome da stavin jedan video s vjestiju..samo da podsitin kakva će se greška napraviti..ne znan..stavit ću..tamo se sve vidi..nadan se da će se neko pobuniti..ja ne znan što ću od sebe..lomi me ovo doslovno..koliko mi je njih već reklo da san se skroz prominila..da samo mučin..pa me pitaju što san tužna..a teško mi je o tome pričati..evo van zašto..jedini razlog..evo sve stoji ode i u prijašnjim postevima..mislin da je to dovoljno....većina ne razumi kad ja njima rečen da ja živin za ovo..samo Kiki..ja i ona smo u ovome skupa..evo..evo..Vijesti..sport..rukometaši..da vidin..aha..evo..a samo su rekli da su izgubili..ma da..a da je nogometna..to bi cili dan pokazivali na televiziji..ma iden ća..nadati se da će oni nepošteni ljudi pokazati malo kolegijalnosti..i dati bar jednu utakmicu nama,Zadranima u ruke..ali svaka van čast kad morete biti takva govna..pa evo van malo..da van savjest proradi..ako je uopće imate..ja mislin da na ovo niko ne more ostati tvrda srca..Evo van što je Zadar:

petak, 17.10.2008.

..Zašto se ovo mora događati..onda kad triba biti najbolje..onda kad sve triba biti u redu..jer ništa ne smi biti krivo..pretesko je ovo..

Naslov nije baš najlipši..ja mislin da mi je ovo dosad najgori i najtužniji post..zadnjih dana ne spavan..uopće..jeste li se ikad zapitali kako je cilu noć siditi u sobi u mraku..i čekati da dođe jutro..da se mogu praviti da san se tek digla..ajme..izida me ovo..sve je pocelo prije par dana..tocnije u nedilju..kada Ivano niej zaigra protiv Wisle, ali nije to bija ni toliki problen..Zagreb je deklasira Wislu, a Ivano je gleda to sve s tribina..govorilo se o tome kako ga nesto malo bole leđa pa ga cuvaju, pa malo na terapije..da se nebi dogodilo nesto gore..iako ne viruju da je ozlida neugodna..i onda je negdi oko ponediljka - utorka Ivano reka da ide on na terapije i sve to..ali da se ne osica bas najbolje..i da je to ipak malo teza ozljeda leđa..ali da sad triba viditi sto ce biti i kako..i hoće li uopće zaigrati protiv Szegeda u subotu..to san sve nekako izdržavala jer znan i sama, da svaki sportaš, a Ivano pogotovo, trpi neke bolove..ili su upale, istegnuca, napuknuca..ma uvik je nešto..ali isto san se jako brinila..a još kako to novine uvik prikažu..ali dotada su i novine, i Ivano, i svi moguci..pa cak i ja bili optimistični..a onda eksplozija..nagađanja o operaciji..??..ako terapije ne uspiju iako su inače 80 % njih uspješne..ma nema tih novina, tog portala, te stranice koju ja nisan procitala samo da se uvjerin u to sve..to je bilo rano ujtro..još..a što je najgore najvirovatnije ako se operira..e ovo je ono što mi je najteže..najvirovatnije, gotovo sigruno propušta SP..morala san kraticu napisati, jer ne mogu to jednostavno cilo izreći..i još se nije ništa znalo..tri dana samo se nagađalo, i tribalo se viditi oće li on ići u Szeged..u ta tri dana..ja spavala nisan..uopće..u školi ne da me se nije čulo, ja san bila polomljena..koliko me njih već pitalo što mi je..tri dana šutnje..ali ipak drzale su me one najmanje nade..jer znan da se on ne pridaje..i toliko san molila sve moguce da ne dođe do operacije..i tako kao ni one dane prije..ni sinoc mi nije bilo sna..vec je bilo dluceno da Ivano nece u Szeged..da se odmori i da se vrati sto prije igri..i kad san jos jednon po stoti put danas isla viditi jeli izaslo sto novo u vezi toga na internetu..ja usla na sportske novosti..i stisnila sport..nekako je dugo tribal oda se otvori stranica..i onda..velika naslovnica..Ivano na operaciju, gotovo sigurno propušta SP..ja ne znan što mi se dogodilo u ton trenutku..samo san buljila u to jos dugo vrimena..nisan mogla virovati..da se to događa bas sad..sad kad je taj veliki događaj ode kod nas..sad kad smo svi tribali, uživati, biti svi dobro..i baš sada..to nema nigdi..i to se ne događa nikon nego nama..ne znan u čemu je problen..a onda još kad vidite njegov razočarano - tužni izraz lica i izjavu da je toliko tija biti tu..igrati prid svojima..veseliti se..odigrati najlipše utakmice ikad..boriti se..ajme..pretesko je ovo..ja znan da necu opet spavati..i da cu se briniti..kako me unistava ovo doslovno..ja san zivila i jos uvik zivin za nase rukometase i ovo prvenstvo..do ničeg mi nije tolikoo stalo ka do ovoga..evo to je ono sto san pisala prošli put..da se spreman..ali nisan se do kraja spremila a već loše vijesti..i uopće ne znan kako ja mislin izdržati se ovo..tu su još i sada kvalifikacije krajen ovog miseca za Europsko dogodine..tu se zna i jasno je da Ivana neće biti..a još se utakmica protiv Finske igra u Zagrebu..uffff..ali da do kraja rečen članak..ako se Ivano operira ode..za oporavak ce mu tribati dva miseca..sto nije dovoljno brzo da se vrati do prvenstva..ali opet ako ga operiraju čini mi se izraelski stručnjaci..onda je oporavak dosta brži i može se vratiti do prvenstva..a to di će se i ko će ga operirati opet ovisi o stupnju ozlijede..ad to opet triba sve utvrditi i odrediti sto je najbolje..ali kad ga samo zamislin i vidin onako utučenog..kako se rastužin..nista me ne može ka to rastužiti..i umorna san više od toga..da je uvik nesto protiv nas..uvik..i ja se uvik iznova nanerviran..jer ne mogu virovati u to sve..rijetko placen..ali radi ovoga uvik..uvik me ovo natira na suze..ali ima os nesto..sto me natira na suze..ali one radosne..a to je..da..kad se sitin..što je ono bilo..aha..Norveška..prošle godine..kakve su prognoze bile Ivanu..neće ići na prvenstvo u Norvešku, pa mu je malo bolje, pa mu je još gore nego prije..sve me to dovodilo do ludila..i onda je odluka pala..Ivano ne ide u Norvešku..koliko mi je onda bilo teško..koliko je svin igračima bilo teško, a tek njemu..kad se tek njega vidi e onda je najteže..i tako ne ide Ivano..umisto u Norvešku, iša ke kod bioenergetičara koji se bavi s ozljedama..i ne samo sportašima..svin ljudima..napreci ljudi kod nejga bili su zadivljujući..viditi ljude koliko in je lakše kretati se nakon što odu od njega..i..Ivano je otiša tamo..3 dana..dok je ostatak rukometaša odrađiva pripreme..nade i sanse za Ivana su bile male..a onda odjednon..nakon 3 dana..novi šok..Ivanu je bol trbušnog zida potpuno nestala..spreman je za Norvešku..i kad se samo sitin..što su ljudi govorili..podrška in je bila na nuli..govorili su da nemamo šanse ovako ni onako..a bez Ivana..nikako..sve i jednu utakmicu tog prvenstva ja san pogledala..i znan sve i jednu napamet..i znan kako je Ivano vukao naše u utakmicama..bija je to Ivano, Ivano koji se tek oporavija, Ivano koji nije bija na nikakvin pripremama, i sram me uopće koliko su ljudi sumnjali..koliki je on teret nosija u toj Norveškoj..koliko je poteza naše kad je bilo najteže..koliko su se svi naši borili ka lavovi..a tek kako su iščupali pobjedu nad Francuzima..onu ogromnu, divovsku pobjedu na gol razlike..pobjedu za finale..koliko su srca i duše prosuli i ostavili po ton parketu..ka niko..koliko in je žara, onog pobedničkog bilo u očima..na licima..nakon pobjede..i nije samo Ivano tu bija ozlijeđen..Pere se kida od bolova..s flasteron priko face..Lac nista manje..bolilo je i njega..bilo je toliko pritrpljene boli..a ona utakmica..kad je Peri puka žulj u nozi, zglob mu se skroz razvalija..Ivanu su nogu zamotali u neki najlon za vrime utakmice..zamislite..igrati s nogon u celofanu..Laca je prst i rame izadavalo..ma da ne govorin..i onda to osvojeno..to izboreno..to iščupano srebro s prvenstva..i neka je srebro..meni je vridno ka i zlato kad vidin koliko su se borili i koliko su srca dali..za domovinu..to je čudo što su oni napravili..i znan da to niko nikad nije napravija i nece napraviti nigdi..eto..to je ono što me trenutno drži..i to je ta nada..da će se Ivano oporaviti i da će se boriti za taj oporavak..i da će zaigrati..jer znan da on ne odstaje i kad je najteže..uvik on izvlači najbolje od sebe..a i svi ostali..nije ni Lac u najboljen stanju, a Peru je na utakmici pogazija neki Danac..molin Boga da sve dođe na svoje misto..da budemo zdravi..samo to oću..ali još dugo ja neću spavati, to je ono što sigurno znan..jer..Ivano, kako god bilo bez tebe se ne more..ni u reprezentaciji..ni u klubu..molin te..bori se za oporavak..za povratak na teren..daj sve od sebe..i svu podrsku imas..virujen da to moreš..uffff..ne mogu više..slomit ću se..skroz..previše mi je ovo..iden čekati budna jutro..sutra strepin za Zagreb u gostima..ajmo..navijan za vas i za Ivana da se vrati..!..Virujemo u vas sve..Za najbrži oporavak..

nedjelja, 12.10.2008.

..Nakon dužeg vrimena..Još 96 dana..

..Evo i mene..dosta dugo je prošlo..nije bilo sportskih događaja (rukometa) pa nije bilo ni mene..hahaha..ma šalin se..kompjuter nije radija..pa..bilo je sportskih događaja sigurno..evo baš danas, za koju uru igra CO Zagreb protiv Wisle iz Poljske..upravo čekan da počne..ali ima vrimena..prošlu subotu su igrali s njemačin klubon Lowenon..biaj je remi.. 33:33 ..dovra je bila utakmica, ali samo što su na kraju Nijemci više stisli, a Zagreb je cilo vrime dominira..igralo se u Zagrebu..U Ledenoj dvorani..ko što se zna Ivano i Valčić su tek prije koji misec prišli u Zagreb..za Ivana je nastup navodno upitan, a Džomba sigurno neće nastupiti..ozljeda je u pitanju..pa bilo je više loših nego dobrih rukometnih vijesti u zadnje vrime..ali bilo je i svitlih točaka..Jedna meni od najgorih je i ta..da Davor ne igra Svjetsko kod nas..kad je igra s klubon Portlandon u 38. minuti utakmice stradalo mu je kolino i to ozbiljno..oporavljat će se negdi 7 - 8 miseci..i sad čovik nebi poludija..baš sad mu se to dogodi kad smo mi domaćini..a on je naš najbolji obrambeni , između ostalih..olakša je Francuzima posa sad..haha..ma nije..borit ćemo se mi protiv njih ka lavovi..samo da ih dobijemo..još je rano o tome razmišljati..što još ima novoga..da vidimo..aha..Mirza je reka ne zna koliko će još dugo biti u dresu naše rerezentacije..kaže da je već ostarija, i da više nije na onoj razini na kojoj je prije bija..nije siguran čak niti za ovo prvenstvo..ajme, ne..kakvo je to prvenstvo, još naše bez Mize..dovoljno je teško i bez Davora..nemoj još i ti Mirza, samo još ovo prvenstvo..molin te..a ko će nan sedmerce pucati ako ne ti..?..nije to to..a tu je još i Lino, on je reka da razmišlja o povlačenju nakon SP-a..sićan se točno toga dana kad san to saznala..Blanka je imala onaj mitin u Zagrebu, di je usput dobila..i bila je reklama prije nego je Blanka išla skakati..i ja vidila neka slika na brzinu i rečenicu nešto ..nakon SP-a..odma san znala da je o rukometu..non stop me kopkalo što je sada..i kad je završija miting išla san kupiti novine, ali prvo san po ure tražila koje su to..i onda odjednon mi neka velika naslovnica upala u oči..Lino Červar razmišlja o povlačenju nakon SP-a..ja san poludila..kupila san novine..i 20 puta iščitavala sve što je pisalo..nisan mogla virovati..pa kud baš sad..?..a ne znan ne znan..pa koje da i srce i dušu za našu reprezentaciju, ako ne Lino..on je sam izjavija da niko nije nezamjenjiv pa tako ni on..možda to i je istina za trening kao trening..ali ka čovika, ja mislin da takvog više neće biti..nikad..da bar bude..da bar..ali neće..takav čovik se rodi jednon..možda je i zato malo prerano razmišljati..ipak čeka nas sad prvo Svjetsko, pa kvalifikacije za Evropsko..pa samo Evropsko..uglavnon dosta toga..a evo sad da ne bude sve crno..nešto što me super iznenadilo..ja na teletekstu tražila sport..i ono vidin da je Lino objavija popis za kvalifikacije za Evropsko..i baš me zanimalo..i ja gledan gledan..i ono piše..Alilović, Losert, Somić, Vukić (koji se dobro oporavija od ozljede), Šprem, Džomba, Čupič, Horvat, braća Valčić (nisan znala kojeg da stavin prvog pa ću radije vako), Kopljar, Sulić, Vori..i tako još par novih imena kao Štrlek i još neki..i kad ono..odjednon ja gledan i piše Zrnić..da će se vratiti..kako mi je drago, napokon evo i njega..on je odusta od reprezentacije još prije radi ozljede, reka je da ne more igrati..pa je umisto njega doša Čupić..ali kad se on opet vraća..super je igrač..bija je s našima još tamo u Portugalu 2003.g. ..igra krilo..ma baš mi je drago..a od onog članka u 90 minuta kad je Lino bija..svaki tjedan kupujen, ne smin to propustiti nikako..i u svakon se broju pojave, baš uvik nekoga stave..ili Lac i njegov HSV, Gobac kako daje izjave ( i njegova glava priko cile strane), ili Mirza, pa onda Ivano u svakon broju bez obzira na sve..a bija je i Čupić..odigra je svoju prvu utakmicu..i zabija je gol, ali normalno niej igra baš cilo vrime..negdi 17 minuta..dobro se oporavija..on inače igra u Gorenju..pa da nebi bilo da pričan samo o rukoemtu, što i radin..malo i ostali sportovi..bija je Davis Cup ode u Zadru..bila san normalno..na zadnjen meču je bilo super..baš je bilo napetoga..ali da se ne uvride tenisači, iako mislin da su to i sami već svatili..nije bija niti onaj najmanji dio atmosfere kad je bija rukomet..to je moje..a sad..mislin da će se i drugi složiti sa mnon..malo mi je ža radi toga..ali opet, tenis ipak nije baš toliko popularan kod nas Balkanaca..ne znan kako da to drukčije rečen..ajmo reći da je to više sport za onako fine ljude ili za one kojima su tenisači u samon vrhu svita..mislin nisu ni naši loši, ali di je od nas Novak Đoković ili Federer u tenisu..možda malo previše mudrujen..uglavnon na tenisu je bilo dobro, super..a i čini mi se da je atmosfera sigurno bila bolja nego što bi bila bolja u drugin gradovima..a baš mi je zanimljivo to što kad su se tenisači mislili u koji će grad ići igrati..pogodite ko je baš nas priporučija..rukometaši!..to mi je tako drago bil za čuti, e ali ako su nas sada priporučivali što će biti posli Svitskog..a počela je i još jedna košarkaška sezona..naši Zadrani sve tri pobjede, i prvi smo..mogu slobodno reći da smo deklasirali protivnike..nisan nikako stigla ići, ali nema šanse da iduću utakicu propustin..ali sve i jednu san pogledala ako ne odma, onda snimku..znan da su se košarkaši pribojavali ne tako dobre atmosfere ka i u Jazinama..jer su ipak Jazine manje, a i tamo je i srce i duša zadarske košarke..ali privarili su se..atmosfera je bila fenomenalna..dvorana popunjena..a da ne govorin o kemiji igrača i navijača..mislin da će se košarkaši ipak zadržati na Višnjiku..sad gostuju u Beogradu kod Partizana, što bi tribali dobiti..a sljedeća utakmica ode ja mislin da će biti ludilo..ali to triate viditi, kako se nagradi svaka trica, polaganje, zakucavanje, oduzimanje lopte, ma svaka dobra akcija..aaaah..moran priznati da mi Juby nije baš bija prošle godine..imala san osićaj, ka da to nekako nije to ono zadarsko..i činija mi se puno sebičan na loptama..ali sad kad ga vidin na terenu..skroz je drukčiji..totalno se uklopija..misli na ekipu..i to mi se baš sviđa..aaaah..za uru utakmica Zagreba..da se mi vratimo na rukomet..otkad je završija Peking, spreman se za Svitsko..u svakon smislu..možda zvući suludo..ali ja znan da ja ako nisan spremna i nešto se loše dogodi..da meni srce more otkazat..jer ja kad sudjelujen, kad gledan, kad navijan..previše sebe u to dan..i onda i kasnije bude ža ako je nešto loše..i zato se doslovno psihički spreman, ali triba biti optimističan..i jesan..znan da ćemo razvaljivati na Svjetskon..i znan da će biti opće ludilo tih dana..znan da neću spavati tih dana..znan da će mi to biti najbolji dani u životu..znan da ću..hahah..ostati bez glasa tih dana..hahaha..to definitivno..znan da ni o čemu drugon, ali baš ni o čemu drugon neću razmišljati..znan da ću se uživiti..znan..puno toga..evo već se sad jedva kontroliran..kako će tek biti onda..čak i odbrojavan dane..točno još 96 dana 3 sata i 17 minuta..do prve utakmice..koja se igra u Splitu..igramo protiv Južne Koreje..ja mislin da će u Splitu atmosfera biti odlična..tamo i kod nas..uključujući finale u Zagrebu..zato jer su to finale..ali mislin da smo mi i Splićani daleko najjači kao navijači, i oduvik san ih smatrala pravima..imaju srce kad triba navijati..to je ono što triba mnogima..a imamo mi i Splićani..Zagreb nekad, iman osićaj da on ne podržava uvik nego onda kad se dobiva a to mrzin..uvik triba biti uz naše..mislin da je veliki uspjeh za nas Zadrane, ka navijače, ka ljude, ka sportaše a i ka sam grad..milsin da su veliki pomak bile ove kvalifikacije..jer iskreno ko je čuja za zadarske navijače prije kvalifikacija..je da je bilo stvarno atmosfere na košarci i to..ali to se baš i nije znalo..i sami rukoemtaši su to potvrdili..rekli su da uopće ne znaju otkud sada ovi Zadrani odjednon..i pogotovo su se iznenadili jer su i prije nego što su došli znali da je Zadra prvenstveno grad košarke..a onog šoka kad su došli na trening na Višnjik..nisu očekivali doslovno skoro nikoga a viš ono tamo par iljada ljudi ko podrška..i to na treningu..ali šteta jer je trning bija zatvoren, pa je tih par iljada lipo ostalo vani..ali to in je bila takva dobrodošlica koju nisu nigdi dobili..a da ne govorin o toplini ljudi kad su ih vidili..sve i jednu izjavu san ja pogledala, pročitala, poslušala..sve i jednu iz Zadra..i nije bilo igrača koji nije reka nešto za navijače..i Pere naš kapetan, za kojeg mogu reći da je mu je glas podrhtava dok je priča o navijačima..on je reka da bi Zadar i cila Hrvatska tribali biti ponosni na vakve navijače..ja se svaki put naježin kad čujen kako rukometaši pričaju o Zadru ili kad se sama sitin svega..a tek kad znan da ću to opet proživiti za kojih 96 dana..ili i prije..dadada..zato jer su u rukometnon savezu rekli da će reprezentacija prije prvenstva doći u svaku dvoranu i ako testirati je..odigrati utakmicu neku u svakoj..sad ne znan jeli to baš sto posto sigurno, ali mislin da bi bilo lipo da se to desi..a i čula san da su karte u prodaji sad za koji tjedan..ja mislin da će se karte doslovno razgrabiti..a tražit će ih se još, ka i što je bilo u Zadru sada..ajme..nostalgija me vata..još par stvari napisati pa iden gledati Zagrebaše protiv Wisle..i odbrojavati dane..ali što san ono bila govorila..aha..da..kako mi svaki put dođe toplina kad čujen da se priča o Zadranima..i mogu garantirati da kad se bude igralo polufinale u Zadru, da će biti atmosfera još i bolja..i da će nas zapamtiti..svi..i komentatori, i gledatelji na televiziji, i snimatelji, i igrači, naši i protivnici, svako će nas znati..pa neka in..ja znan da ćemo in dati i srce i dušu..a znan da će nan i igrači to vratiti..i znan da će se točno osićati ona povezanost između navijača i igrača..a tek kad budu na teren izlazili, pa ih predstavljali..kad bude himna..ajme majko..a koga onda ponosnijeg od mene..ja ću tako žaliti tamo..i znan da će govoriti da je igrač utakmice bila: publika..već vidin kako ih mi nosimo i inspiriramo za svaku loptu..svako bacanje..svaka bol koju pritrpe..a evo još nešto prije nego oden ća..jer bi ja o ovome mogla pričati godinama, a znan da ću o ovome još dugo pričati..ja bila na nekoj sportskoj stranici..i tako gledala za rukomet, i bija je dio intervjua od Ivana Balića..a svi znaju već da san ja preslaba na svaku njegovu izjavu..ma na izjavu svakog rukometaša..i ja gledan gledan..ali stavili su samo par bidnih rečenica..i ja gledala u kojin je to novinama cili intervju izaša..kad ono..Playboy..ali da su bilo koje novine..nego te..jer mislin, ja san ženska ipak..malo je glupo da ja kupujen te novine..i što ću, glupo mi bilo bilo kojen muškon reći jer nebi to onda stiglo više do mene..hahah..i ajde išla ja kupiti..i prvi put neuspješno..falilo mi love, a još san se osramotila..ali nisan znala da muški diljen Hrvatske izdvajaju 29 kuna za to svako malo..ali dobro..išla ja sutradan u drugi Tisak, više mi bilo glupo dolaziti u ovaj..mislin da više nikas neću..i ja nju pitan ima li ona te novine..a ova prodavačica..stavi naočale na oči i dobro me pogleda..ja u zemlju tila propasti..i nakon što me dobro odmirila ona meni..Curo, jeli tebi doma znaju za ovo..?..hahahah..po ure san joj objašnjavala u čemu je stvar iako iman blagi predosićaj da mi baš i nije povirovala, budući da se cilo vrime držala na pristojnoj udaljenosti od mene..i bacila mi je u ruke umisto dala onu kunu što mi je imala vratiti..hahah..ali mogu reći da mi se sve to isplatilo..jer 7 stranica o Ivanu Baliću su kao melem za moje oči..znan da ja nebi mogla mirno živiti da nisan ja to sve iščitala dobro..i tako dok san čitala i divila se..odjednon naiđen na pitanje postavljeno Ivanu..Što se tiče navijača, kako je bilo igrati sada u novoj dvorani u Zadru?----citiram sve što je Ivano reka..:Čudo.Onakvu atmosferu nikad, nigdje, ni blizu nisam doživio. Oni ljudi nisu normalni s tim navijanjem, stvarno sjajno. Od prvog do zadnjeg u dvorani, stari, mladi, počeli su s navijanjem prije himni i završili deset minuta poslije utakmice. Puno su nam pomogli da se plasiramo na Olimpijske igre. I za sada je to najbolja dvorana u kojo sam igrao, što se tiče navijača, ali i same dvorane..----e kad van to reče najbolji rukometaš na svitu ja ne zann ko nebi zaplaka..i samo da znaš,Ivano,više ti neće biti najbolji navijači na kvalifikacijama, biće ti najbolji oni koji će te dočekati u Zadru na svitskon..isti ljudi, samo s puno više motivacije nakon ovih prilipih riči..Fala,Ivano,na ovome..i istina je za ono deset minuta posli utakmice i ono prije himni..ma sve je istina..toliko me to razveselilo..ostalo što je sve bilo u tih sedan stranica..ništa neću reći jer ako vas zanima kupite novine..a virujte puno toga ima na tih sedan stranica..i sam je reka da mu je to bija najdulji intervju u životu, a bome misli i da će ostati najdulji..pa eto..mislin da san svoje rekla..bar za sada naravno..ali bit će još puno posteva o svemu (a pod tin sve, mislin na rukomet)..ja iden odbrojavati dane i navijati za Zagrebaše..poručujen svin rukometašima da se čuvaju kad dođu u Zadar..moglo bi ih srce strefit od navijača i atmosfere..ahahahha..ne daj Bože..što ću onda..pa iden polako..pozdrav svin rukometašima u reprezentaciji i onima koji se vraćaju (Zrnić....)..ajmo Zagreb!!!!..evo ga počinje..

nedjelja, 24.08.2008.

..Ni bronca nas neće..ali uz vas smo..uvik u srcu..

..Evo me opet ko što san obećala..ko što se zna jutros su naši rukometaši igrali za broncu protiv Španjolske..za broncu..ja nisan doslovno spavala cilu noć..samo san o rukometu i utakmici razmišljala..i onda san se negdi u 6 ipo ujtro pojavila isprid televizije i gledala neke snimke od Olimpijskih..i onda je u 7 i 25 počeja prinos..I ja cila u neizvjesnosti..baš san bila uzbuđena radi utakmice..šteta što je na kraju od svega toga proizaša samo poraz..neću prepričavati sada utakmicu..ali baren ću neke ključne trenutke..spomeniti..pa utakmicu smo relativno dobro otvorili i Španjolci su nas non stop vatali za našin golon prednosti..otišli smo mi i na tri gola prednosti..ali su non stop izjednačavali..pa mi za jedan..pa oni opet izjednačavaju..i Džomba je puca par puta..ali su mu skinili tri sedmerca što je za našeg Mirzu nepojmljivo..mislin da ga je ovo baš pogodilo..stvarno mu niko dosad niej skinija tri sedmerca u utakmici..i onda je Lino reka Duvnjaku da ih on puca..i mogu reći da je Duvnjak prilično dostojno zamjenjiva Mirzu..Sve i jednog in je da..A bilo ih je negdi 4 ako se ne varan..i svaka mu čast..Losert je bija na golu i super je uša odma u seriju obrana..a onda je Lino u prvon poluvrimenu uvea Mirka samo na sedmerac..i Mirko ga je skinija..ovaj mu je tija među noge provući loptu, ali Mirko je u zadnji tren skupija noge i obranija..i bilo mi je drago, bilo je važno da nan golmani imaju samopouzdanje..I Ivano je bija dobar..sićan se baš trenutka kad je Ivano iša zabiti..i ovaj obranija, ali je Ivano opet majstorski skupija tu loptu i onda zabija gol..Lac nije bija opet cilo prvo poluvrime..ali Valčić je dobro igra stvarno umisto njega..mislin cilo vrime skoro smo mi vodili u prvon poluvrimenu ili je bilo izjednačeno..ali vidila san ja na njihovin licima da in fali žara, srca, želje..a znala san i zašto..oni su ciljali na obranu zlata..a na kraju su završili na borbi za broncu..i razumin ih kako in je..razočarani su sami sobon..i to in se već dogodilo dva puta, da se idu boriti za broncu..i nikad nemaju volje jer znaju da su mogli igrati bolje utalkmicu prije te, a i onu prije ove..a sada su samo za broncu..i dok san ja to sve gledala samo san mučala..nisan tila priznati da nemaju volje..ali onda na kraju drugog poluvrimena san znala da in je stvarno želja na volji..osim iznimkama koje ću posli navesti..ubiti ja san to sve skužila kda je bija time out u zadnjoj minuti prvog poluvrimena..Lino in je dava savjete da idu agresivno i da naprave što veću prednost..da in sad ne dopuštaju da ih izjednače..i u trenutku kad je to govorija..odjednon san vidila kako su se pogledali Ivano i Vori..a Ivano je samo zakoluta očima.. vidilo se da nema volje..ni on a bome baš ni Vori..ali ne krivin ih..mislin koliko god najbolja naša reprezentacija bila..ipak..ja mislin da svi već znaju da ako Ivano..najbolji igrač i razigravač nema volje ili ne igra..teško da ćemo mi dobiti takvu utakmicu..i s takvin raspoloženjen smo otišli na poluvrime..i s dva gola prednosti..tj., rezultaton 14:12..Šprem je zabija zadnji gol čini mi se..i došli smo u drugo poluvrime..igra je nevirojatno pala..Španjolci su za tren izjednačili, a onda čak i prešli u vodstvo..i to su sve napravili a da se naši nisu ni okrenili..no sve smo mi to još nekak odostizali..a onda je i Mirko doveden na gol..Mirku odma od početka nije išlo..nijednu obranu niej napravija..i vidilo se koliko se ljuti sam na sebe..ali nema veze Mirko..i onda je opet uša Losert..ali nije ni on puno toga moga napraviti..Igra nan je dosta vidljivo pala..i to se ositilo..što po rezultatu, što po licima igrača..i onda su započele te ubitačne serije Španjolaca..Prieto, Garabaya, Rocas..pa se onda i njihov vratar totalno razbranija..vriem je odmicalo..a razlika između golova je bila sve veća..Balić je izaša zadnjih 10 minuta..valjda ga je Lino tija odmoriti..pa ga opet vratiti zadnje 2-3 ključne minute..i tako je Ivano izaša vani..a Duvnjak je preuzea svu odgovornost..i Pere je ima negdi čak 4 pogotka..malo se i on povratija..ali to niej bilo jednostavno dovoljno da ih postignemo..pa je Lac uša..i on je da jedan gol..ali bilo je to premalo i za njega a i za našu reprezentaciju..uz sve te obrane po mon mišljenju premalo smo dodavali na krila..skoro niejdnon..Horvat je zabija jedino kad je iša u kontru i jednon s krila..a Šprem iz kontre samo..tribali su više računati na krila i davati in loptu..ali falilo in je onoga čega uvik bar toga imaju..srca..i kad nemamo šanse imamo srce i ne odustajemo.a. sada smo imali veće šanse..a nismo imali dovoljno srca..ako smo ga uopće imali danas..i vidila san da ni Ivano više neće ulaziti..skužili su već da je gotovo..Ivano se pokrija sa 10 šugamana tamo na klupi..i bija je cili razočaran..i svi su već posustali..ubiti mogu reći da su posustali još na početku drugog poluvrimena..osin jednog dečka koji me ful iznenadija..borija se otkad je uša u igru..ima je i on svojih pogrešaka..ali vidilo se koliko je gura i to želija..a to je bija Domagoj Duvnjak..ali ne može on sam protiv Španjolaca i još protiv naših bezvoljnih igrača onako..stvarno svaka mu čast..prvo zato što je preuzeja Mirzu za sedmerce i nijednoga nije falija..a drugo zato što je zaminija Balića..i bija je tamo..i trudija se..izgledalo je ka da čovik igra cili život..ma za ovu utakmicu ja mislin da nema onoga ko mu ne triba skiniti kapu..svaka čast Domagoje..!!!!..i tako vrime je već bilo na zadnjoj minuti..Šprem je smanjija razliku na 6 golova..i na kraju je završilo 35 : 29..stvarno poraz je bija..onda san kasnije gledala Francusku i Island..oni sus e borili za zlato..tu je naravno dobila Francuska s ja mislin rezultaton 28 : 23..uvjerljivo su igrali..ipak su oni prejaki za Island..iskreno ja nisan bila za nikoga, samo san tila pogledati neku utakmicu u kojoj se neću naživcirati i di mi i neće biti toliko bitan pobjednik..nekako san navikla da se mi borimo za zlato..a ja mislin da su se navikli i svi ostali..vjerojatno se zato tako svi i razočaraju kad vide da su naši poraženi ili da su ostali bez medalje..baš su nas kako bi to rekla razmazili medaljama..ali ja nisan razočarana..što fali biti četvrti..mi smo u vrhu svjetskog rukometa već niz godina..možda san bila razočarana igron u posljednjoj utakmici..ali razumin ih..ali nikak onisan razočarana rezultaton.. ali mislin da je nama ovo bila pouka..da se tribamo razbistriti..jer ne ide nan već par zadnjih utakmica..nešto se triba prominiti..kad smo mi zadnji put od 8 utakmica imali samo 4 pobjede..?..ne sićan se baš..ali nema veze..idemo dalje..čeka nas ogromno svjetsko ove godine..i tako..dok su Španjolci skakali jedni po drugima i bacali se po terenu..nakon što smo in čestitali..mi smo se lagano kupili s terena..baš onako poraženih lica..a meni je iskreno najviše bilo ža Duvnjaka..za kojeg san vidila koliko se trudija..ali bit će još puno prilika za njega..i naši se kupe..i tješe se svi skupa..a Ivano nije nikako skida onaj šugaman s glave..i tako su se naši lipo pokupili ća..ali ja nisan bila mirna..i znan da nebi mogla biti sve dok nisan čula njihove izjave..samo san tila viditi što in je sada u glavi..akko oni razmišljaju..i prvu su puštali Ivanovu izjavu..izlazi on s terena..s onin šugamanon još uvik..i pita ovaj njega ka što je bilo i to sve..a Ivano govori..a ništa..nismo bili dobri..posebno smo popustili zadnjih desetak minuta..umorni smo..i triba ići dalje..i vidilo se da više nije ni sam zna što reći..a onda su puštali Vorija..koji je bija ful razočaran..ovaj novinar ga je pita jeli ovo 4. misto za njega uspih ili neuspih..i on je reka da nakon što in je prvo zlatna medalj bila napola u džepu..i nakon sve te nade..pa nakon pola brončane u džepu..da je to sigurno jedno veliko razočarenje..i da je to po njemu jedan neuspih..i onda ga je ovaj pita jeli to zbog umora ili zašto je to..i onda je Vori reka..ma dajte kakav umor..ako smo mogli igrati prvih 30 minuta onda smo mogli igrati i drugih 30 minuta..i to mi je bilo jako drago..jer se Vori nije tija izvlačit na nikakav umor..i reka je još..da su zaslužili pobjedu da bi je virovatno i dobili ali nisu..ali onda je isto tako reka i da ne triba sad odustajati..da se sad prvo triba odmoriti, razbistriti glave i dobro promisliti o svemu..jer nas čeka još svitsko ove godine..a još smo mi domaćini..i odna su pokazali Šprema koji je reka da je šteta da tako propuštamo medalje..jer ipak je to za reprezentaciju..a onda su poakzali i Duvnjaka..a on je jadan bija cili razočaran..i an rubu suza..i govori kako mu je užasno teško sve ovo..i da je razočaran..i da ne može virovati kako je skoro odnio Olimpijsku medalju doma kod svojih..to mi je bilo stvarno ža..kad je reka..da nekon tako za malo izmakne medalja..pa to je stvarno peh pravi..e onda su pokazali i Linu..on je bija cili zbunjen..i govoriaj je kako sad triba biti uporan i vratiti se u pravu formu za svjetsko..pa ipak smo mi domaćini..jer je očito da nan je pala igra, kondicija i snaga..i on se jadan cilo vrime ispričava i govori da mu je ža..govori on..Znan da ima naših poklonjenika tamo u Hrvatskoj koji nas burn ogledaju..i meni je stvarno ža..i viruj mi Lino ima nas..i po meni Lino ne tribaš se ti nikon ispričavati..pa ne možete vi natiravati igrače po terenu..ako oni nemaju volju..to je nešto sasvin drugo..ali opet ja virujen u naše..i znann da će se oni povratiti do Svjetskoga..i vjerojatno su svjesni koliko će veću moralnu podršku onda imati..i onda je bilo gotovo sa izjavama..ali taman dok ja ovo pišen..oept izjave..opet iste..samo je Balićeva produžena..kad ga je ovaj novinar pita jeli razočaran pa je onda Ivano reka..Jeli ovo ozbiljno pitanje?..onda se nasmija i otetura do svlačionice..još uvik je ima onaj šugaman na glavi..izgleda je baš ko neka časnica..hahahah..mislin ža mi je skroz radi ovog poraza..ali nekako san se već i pripremila pošto je već poznato da se mi ne volimo boriti za broncu..a ni ona nas baš neće..a ja čula susjeda ovog glupog kako govori tu na ulici da su naši rukometaši sramota..i popljuva ih je sve od reda..neću mu se više u životu javiti..i non stop ću mu sada dišpetariti..i bacat ću mu loptu non stop u cviće..i to onu rukometašku..samo da je prvo skinen s krova od drugog susida kojen san dišpetarila..hahah..a ja stvarno više ne mogu dočekati ovo Svitsko kod nas..kad pomislin da ću sve ove radosti, veselja, suze, razočaranja (za koje se nadan da ih neće biti) gledati uživo..još kad se sitin opet one atmosfere..uffff..ja virujen da ću se ja skroz izbezumiti..već san najavila ćaći za karte..kad se sitin kako san ih za ove kvalifikacije nabavila..ko i svi smrtnici..ka materih tribala ić nabaviti..ali valjda je jedna osoba mogla kupiti samo 2 ili 3 karte..a nas je bilo četvero..i što će mater..zove mene..a ja taman cunjan..ko medo..se izvalila..i nema te sile koja bi me probudila..osin matere..kad se ona uvatila od panike derati na mobitel..Dolazi vamo..!..ja san samo pomakla mobitel dva metra od sebe..i onda je meni nabila još veću paniku..ja ono..jedna noga bosa, druga se nekon čarapon..ko zna odakle..navukla patike..nisan ih ni zavezala..cila raščupana..krmelji iz očiju ispadaju..i samo neku kapuljaču priko glave stavila da me niko ne vidi..da se ne uplaši..hahah..a što je najgore meni do grada na trgu triba 15 minuta auton..mislin ne vozin ja auto..ali kad mater vozi..i ja sila na bicikletu..i uvatila majnati ka luda..ona mater nabila paniku..ja od straha iden sve brže i brže..nisan mogla ni pomislit na to da slučajno propustin utakmice..i ja vozin vozin..a ono bicikla se jadna raspada..ja san za 6 ipo minuta stigla u grad..to nije bilo normalno..i nakon svog tog maratona biciklon..ja je ostavila tamo negdi na početku grada..i uvatila trčati prima trgu ko oparena..i došla ja..na trg..ono cila krmeljava, raščupana, oznojena, zadihana..nisan mogla do daha doći..jedva san disala..i ja na trgu..kad ono red od 200 metara..doslovno..a moja mater skoro na kraju..i nebi se čovik ubija..tek sad mi je ponestalo daha..toliko san raširila oči od onolikog reda da su i krmelji ispali..nakon 6 ipo minuta..i još 3 sata čekanja u redu..karte su bile u mojin rukama i tek san onda bila mirna..ajme..pukal san..a mater dok je čekala..išla sebi po kavicu..lipo se i naila..a ja nisan mogla isti dok ja nisan vidila te karte kod sebe..eno ih sada kod mene doma..na zidu su s ponoson..i stajat će još dugo..a ubrzo će zid upotpunit i ove za Svjetsko..aaaa..jedva čekan..a koji su ono skandali tek bili u redu za čekanje..neka se balkančina mudra pokušala ubaciti priko reda..ovi su ga skoro pribili tamo..ja mislin da je i popija šaku koju..hahahah..a mudraca..ja misli nda se samo po ovome vidilo koliko volimo naše rukometaše..jer ja da triban negdi čekati još duplo toliko i ne znan što sve ne..s gušton bi to i napravila..bez imalo muke..a sutradan meni se neki frend fali kako ih je njemu brat priko veze nabavija..a ja poludila..a on mene pita..Kako si ti nabavila..?..samo san rekla da ne želi znati..najradije bi ga pribila kad je on tako dobija karte..ali po meni..još se slađe ide na utakmicu kad znaš da si se potrudija za dobiti ih..još kad znaš da ne ideš u školu taj dan..a di ćeš boljega..a nakon svega toga..još dan prije utakmice..meni mater na informacije u školu..a ocjena..ja san skroz popustila u školi zadnji taj tjedan..samo mi se utakmice po glavi vrzmale, pa navijanje..sve moguće..i još mi je mater bila i zabranila da iden..a ja žalila i žalila..pa na kraju uz malu pomoć sestre..sve se riješilo..i onda san podbadala mater s tin ka ko je s njon čeka u redu za karte..ovo ono..pa me je pustila..e onda je utakmica bila još slađa..pa uglavnon..da više ne gnjavin sa svojin zgodama..pa skužila san da je i jedan razlog više što se radujen Svirskon taj što će zaigrati naš Čupić..koji se oporavlja..od znate već čega..ne usudin se to ni izgovoriti..ali koliko mi fali ona njihova srića kad dobiju tešku utakmicu..ili ono njihovo veselje..pa onaj Balićev veseli dječački izraz lica kad postigne gol..pa ona njihova skakutanja do svlačionice..i vrištanja od sriće..pa kad se ono nakon što odu u svlačionu vrate opet..pa naša navijanja..8 000 i nešto nas deralo se bez prestanka i pival ona svakoj utakmici..a himna tek..navijačke, domoljubne..pisme..previše je toga za opisat..i što god ja ode pisala na blogu..to nema veze s onin pravin doživljajen..i ja mislin da se to ne more nikako opisati..i to se triba doživiti..ajme evo opet suza..koja me nostalgija vata..bolje da se izgubin odavde..a sad samo čekan da napadnu naše jadne rukometaše..a Linu su već napali..ma to su jadnici ti strvinari..novinari..ajme..pa..iden ja polako..i lino..se uspavati..sada će biti više slika nego posteva jer neće biti baš utakmica naših..ali bit će i posteva naravno..pa..što da kažen..najbrži oporavak našima Čupiću i Vukiću..želin da naši probistre glave i odmore se kako triba..ali i da treniraju..dok tu ne dođu..i to je to..pozdrav svin našima..i znajte da smo uvik uz vas..čak i kad gubite..a ja pogotovo..uvik u srcu..
xxx

subota, 23.08.2008.

..S ponoson za broncu!..Hrvatska u srcu..

..Evo me..malo u zakašnjenju..mislin da ni ne triban govoriti više da smo poraženi od Francuza..i to baš su nas nadjačali..ovaj put to nisu bili čak ni suci..baš mi je to teško priznati, ali Francuzi su jednostavno bili bolji..neću prepričavati utakmicu, jer ću se opet slomiti..tek sad vidin koliko je lakše kad se more okriviti suce, ali ovaj put..niko nije kriv..bili su nan oni suci o kojima san već pričala..Chernega i Poladenko..ali bili su skroz solidni i mogu reći da su par lopti čak i za nas sudili..vjerojatno da nan se iskupe za onu prošlu utakmicu..točno se sićan otvaranja utakmice..bili smo fantastični..ja san bila skroz iznenađena..i pitala se jeli ovo ona ista Hrvatska koja je prošlu utakmicu jedva prolazila obrane francuza..Ivano je isto briljirao..odma je zabija 2-3 gola..i uspija je postići 2 isključenja jednog od najboljih francuskih igrača Gillea..to je bilo nevjerojatno..i mogu slobodno reći da nan se nekako osmihivala pobjeda..i zamislite da smo došli do čak plus tri gola razlike..ali ništa još nije bilo gotovo..kako je Ivano naš razigravač..odjednon kad bi mi imali napad samo bi odjednon došlo par Francuza i zaustavilo ga na po terena..bili su mu čuvari..a ko će naše proigrati ako ne Ivano..Francuzi su nas stalno vatali za prednost gola..i stalno bi bilo ili izjednačeno ili naš gol prednosti..pa je bilo poluvrime..a ja san se cilo vrime čudila di je Lac..on ubiti nije ni igra cilo poluvrime..umisto njega je bija Valčić..koji je ima super učinak..ali ipak se ositilo da nan fali Lac..onaj pravi Lac..ali dobro..i došlo drugo poluvrime..i opet su prikazivali naš time out..ajme..i pere vodi glavnu rič..ka pravi kapetan..i stvarno je ovo dobro reka Pere..vako je točno reka..Dečki, mi se nemamo kome što dokazivati..ako ćemo izgubit izgubit ćemo..ali onda će i oni otegnit jaja..nemamo se mi kome što dokazivati..i dok je to govorija..Ivano je ima suze u očima..i onako se svi drže zajedno..a ja opet nisan mogla izdržat..a da ne pustin suze..tako je dečki..kome ćete se vi što dokazivati..vi ste dovoljno toga već napravili za ovu zemlju..i otkad ste skupa..a to je već dugo..borite se za domovinu..i nikad ne odustajete..ni kad ste najgore ozljeđeni..i mislin da posli vas nikad više vakvih srčanih igrača..svi do jednoga..i oni koji su igrali prije..i oni koji nisu išli na Olimpijske..ko Čupić i drugi Valčić..ma nema vas vakvih nigdi više..nikad..i neću uopće pisati više o utakmici..osin da su bili stvarno jači u obrani i čvršći u nekin ključnin trenutcima..a drugo poluvrime je uša Lac negi posli..i ne znan što mu je bilo..jednostavno ka da izgubija samopouzdanje..nije mi nikako jasno što je s njin..ali Bože moj..svako ima loših dana..ali ja se kladin da je Lac bija onaj pravi..mi bi bili dobili..ali nema veze..ko bi se i ljutija na njega nakon one njegove izjave nakon poraza..on je jadan cili bija tužan sa suzama u očima..i vidilo se koliko mu je ža..i kad je završila utakmica..toliko smo bili pokisli svi..i čestitali su pošteno Francuzima naši..ali bilo je nešto što mi je bilo drago viditi na kraju tog poraza..koliko god ti Francuzi bili umišljeni i ostalo..ona njihova srića kad su dobili govorila je koliko se boje naše reprezentacije..i koliko je poštuju..a da ne govorin onaj njihov strah u očima na početku utakmice..bilo mi je drago viditi da nas se još uvik boje..da imamo još ono nešto..i to da želimo medalje..i osvajati i dalje se boriti..ko lavovi..i kad je utakmica završila..ja san samo otrčala u sobu..i žalila..bilo mi je previše to sve..i ležala san i slušala navijačke pisme..sve dok se odjednon nisan sitila toga da će oni doći opet ode u Zadar..za 3-4 miseca..evo njih opet..i skužila san da će onda imati podršku najboljih navijača..imat će svu moguću podršku..punih tribina..i znan da ćemo biti njihov sedmi igrač u igri..a nakon toga san se i sitila svih onih izjava koje su rekli dok su bili u Zadru..Pere je reka..ja ne mogu virovati da navijači mogu toliko navijati bez prestanka..toliko dugo i glasno..pa Lino..očekivali smo dobrodošlicu, ali sigurno ne ovakvu..sve i jedan član reprezentacije je bija oduševljen..oni koji su bili svjetski prvaci, olimpijski pobjednici 2 puta..i sve moguće..da nisu čuli ovakvo navijanje..e to znači nešto..to znači puno..i onda san se sitila..da dok san prolazila gradon jednu subotu..nisan znala da su došli već u Zadar..ono na kvalifikacije..i ja nisan znala ništa..i ja išla gradon..i vidin neka ekipica do mene..ono svi isto obučeni..s naočalama..ko dream team..ono se šetkaraju po gradu..a baš do mene..od šetkaranja se trese nečija duža kosica..i ono u punon sjaju..ja ko fol samo mučin..a u sebi vrištala ka nenormalna..skakala san kasnije..nisan mogla virovati..svjetski prvaci šeću se po mon gradu..do mene..i onda san se sitila..kad su opet došli u Zadar igrati priajteljsku protiv Bosne..kao trening neki..i kad su išli ća s buson..u Koprivnicu..i izlaze kroz onaj prolaz na Višnjiku..a nas petnaestak tamo stojimo..a oni u busu gledaju..i idu ća..i onda san se sitila na kvalifikacijama utakmice protiv Japana..naše himne..kako smo se podigli na noge..svi..i podigli naše tri boje..da se zna..i kad bi na zagrijavanju pustili Croatio iz duše te jubin..u takvin trenucima..meni bi samo suze klizile niz lice..i još uvik klize sam okad se sitin toga.. i nakon svega toga..skroz san se oraspoložila..skužila san da nije kraj svita..i poraz je sastavni dio sporta i nekad nan padne malo lakše, a nekad ipak malo teže..i neka..neka se tribamo ponosit i ton broncon..svin srcen bez imalo srama..jer mi na svakon natjecanju uzmemo medalju..i srčani smo..to je glavno..i bilo mi je drago jer san onda nakon tog poraza svatila da triba uvik ići dalje..a ne odustajati..i da triba biti uz naše..i kad dobivaju i kad gube..pravi sportaši su oni koji nikad ne odustaju, a pravi navijači su oni koji su uvik, ali baš uvik uz njih..i zato zann da ću sutra u 7 ipo ujtro s ponoson gledati našu borbu za broncu protiv Španjolske..i ako izgubimo opet ću se ponositi..jer su to naši..koji su još jednon bili u finalu..i koji imaju toliko uspjeha..i evo sad me opet sve ovo što san napisala oraspoložilo..a jučer..kad san se oraspoložila..vidin ono..izjava Balića..cili tužan i pokisa..govori..ali i on uvik pa i sada reče da uvik triba gledat naprid..i rastužila me ta njegova izjava..bilo je očito koliko mu je ža..a i svima..i bila san oneraspoložena sve dok ovo sve nisan napisala..i tek san sad skužila koliko je bitno ne osvrtati se na ono loše..i mene ćaća taman prije pita oću li gledati sutra rukomet..i po njegovon glasu san znala da on misli da ja neću gledati samo zato jer se ne borimo za zlato..i bilo mi je tako drago kad san mu rekla da nema sumnje u to da ću gledati..i navijat ću..svon snagon..i znat ću da ova bronca po meni vridi više nego 10 francuskih..ili bilo čijih zlata..i još jednon se ponosin..ali ne čudin se što san se razočarala toliko..jer dan prije..cili dan ja san samo doma stala..doslovno u šutnji..slušajući navijačke pisme..i promatrala san sto puta na internetu francusku igru..i onu našu pobjedu protiv njih..i išla san skroz rano leći..ubiti san se psihički pripremala..cili dan šutila..digla san se rano ujtro u 5-6 uri..da se pripremin do utakmice..da pogledan sve izjave naših..i gledala san komentiranje našeg vratara Somića..i Golužinu izjavu..i sve..samo rukomet..nije bilo uopće trenutka u mojoj glavi..ili misli..koji nije bio o rukometu..valjda san se zato tako razočarala..a tek oni..koji su trenirali..i pripremali se toliko..ali dobro..napokon san svjesna naših uspjeha..i drago mi je radi toga..čeka nas još puno toga..i zato danas kad je Blanka skakala..nakon onog neočekivanog srebra..nisan se uopće razočarala..jer to je super..ona ima najbolji rezultat već godinu dvi..i nju čeka još puno zlata..i zato ja sutra želin da rasturimo Španjolsku!..da ih razbijemo!..jer mi to možemo..i mislin da ćemo to i napraviti..ali ima nešto što me užasno smeta..ne zadnje vrime..nego već par godina..oni koji doslovno pljuju po našen izborniku Linu..a što oni svi misle da je bilo lako dobiti Dansku sada ode..biti svjetski prvak 2003..da je bilo lako osvojiti zlato u Ateni, Atlanti..srebro u Norveškoj..općenito svugdi osvojiti neku medalju..mi smo bili i prije njega dobri ovo i ono..ali on je doša..i reka..Vodit ću ovu reprezentaciju!..i vodija ju je..i vodi je još uvik..i ja mislin da mu se triba skiniti kapa za sve ono što je napravija..i igračima naravno..ali njemu svaka čast..svi misle da je lako voditi reprezentaciju..i to jednu malu zemlju..da je lako ići po natjecanjima di nas batinaju u igri, di suci nisu na našoj strani..uz puste ozljede i sve..i znan da su oni ko obitelj..i znan da se na ovon svitu neće dogoditi još jedan Lino Červar..on ima srce..koliko je puta zaraživa upozorenja od sudaca, žute pa i crvene kartone..kada su ga tirali s utakmice..kada je mora ići na tribine..a to je sve jer ima srce..i bori se za našu reprezentaciju..i ja mislin da on kad bude iša u mirovinu moći će ići mirne duše..jer je puno toga napravija..i zato molin sve one koji pljuju po njemu neka se radije suzdrže..ka Lino nema nikakve veze i to..a stalno nabavlja iz Amerike i od svugdi usporene snimke utakmica..baš specijalno napravljene..i toliko su ga puta tili otirati iz reprezentacije..a on je samo muča..a točno se sićan..kad je reka kad smo bili svjetski..reka je svoje što ima..muča je sve do onda..a onda se lipo izjasnija i reka je sve..i to je bilo dovoljno..ubiti dovoljni su samo i nejgovi uspjesi..i zato Lino..skida ti se kapa..s moje strane sigurno..a i vama svima igračima..koj iste igrali, igrate ili ćete tek igrati za našu reprezentaciju..pa ja misli nda je već dosta i previše..ovaj post bi stiga još i ranije..ali nisan bila spremna opet se svega ovoga sititi..znala san ću opet zaplakati..pa u ove dvi ure..dok san pisala post..itekako je bilo suza..skoro svaku rečenicu..ali neka..vridno je..i više nego vridno..ja znan da nema toga što ja nebi napravila za naše..ma srce bi in dala..i evo opet suza..ma dosta više..ja sam očekan sutra..znan da ćemo se izboriti za broncu.. a ako to napravimo..ona ce za mene vise vriditi od zlata..glavno da je izborena i zaslužena..znan da neću spavati..ali iden jer bar svi drugi moraju..sva srića svita našima sutra protiv Španjolske..i najbrži mogući oporavak našima Vukiću i Čupiću..Lac di si, tribamo te..vrati se..još jednon sritno našima..i osvojimo to sutra..!..ali samo da znate..ako nešto pođe po zlu i vi izgubite..ponosni smo na vas..i uvik ćemo biti..navijamo za vas..u srcu zauvik
xxx

četvrtak, 21.08.2008.

..ŠPREMni za Francusku..Cila Hrvatska za vaaaas!..Osvojimo to zlato!!!!

..Pa evo me malo raniej nego očekivanog..ali ništa čudno..ubiti tek asn sutra tribala pisati post nakon Hrvatske protiv Francuske..ali nisa mogla izdržati..pa ja jučer nakon veselja, suza i tadosti nakon utakmice išla gledati malo atletiku da se smirin..i tako prošlo dosta vrimena..i ja taman da ću na kupanje..već izlazin iz kuće..taman da ću zatvoriti vrata za sobon..kad ono čuejn glas Pere Metličića na televiziji..munjevito san potrčala da vidin izjave njihove..i govori Pere..Čua san da neki govore da smo mi prestari da ne možemo..e pa evo van dokaza svima da možemo..možda nismo mladi i nemamo 25 godina..ali imamo srce i želju za pobidon..kako mi je bil odrago što je to reka..baš san bila ponosna..i dok je to Pere govorija..odjednon iskoči Šprem iza njega i viče..Čuuuupko!!!!..to je našen Čupiću vika..i skače i to viče..da mi je bilo viditi "Čupka" u ton trenutku..i onda je dava izjavu Šprem..reka je kako je zadovoljan svojon igron..i da smo imali više htijenja za pobjedu od prve minute..i kako su super odigrali..i baš mu se vidilo na licu kako je sritan..i onda je Mirko govorija kako su obrane stvarno bile fanstastične i da smo sad vratili Dancima za onaj poraz u Norveškoj..i reka je da u suci zadnjih 6 -7 minuta stvarno davali čudne odluke..kao npr. one puste sedmerce..i onda je izjavu da i Lino..i reka je kako toliko želi obraniti to zlato iz Atene od prije 4 godine..ali da neće biti bahat..i da svaka reprezentacija ima jednako pravo na zlato..ali ja mislin da smo mi to ipak najviše zaslužili bez obzira na sve..aaaa..poludit ću od ovog iščekivanja utakmice..sutra točno u podne igramo..ali ja ću se nacrtati isprid televizije već u šest ujtro..i opet buljiti do podne..koje će to biti navijanje kod mene doma..digla san se jutros u tri ipo da pogledan Blanku..kako skače..naravno plasirala se u finale..ali šteta jer je rušila letvicu jednon na 1m i 93 cm..ali ja se ni ne čudin što je rušila..po onin uvjetima ko i nebi..kiša je livala ko luda..i sve je bilo sklisko..a kad padneš na strunjaču, padneš u lokvu..tak oda se niej moga uzeti ni dobra zalet ni ništa..ali glavno da se ona plasirala..pa će ona lako osvojiti zlato kasnije..pa iden ja..bolje da čuvan prste za sutra posli utakmice..sva srića svita sutra za naše rukometaše..i da se oporave što brže naši Vukić i Čupko..pozdrav svin rukometašima..Ajde, osvojim oto zlato, obranimo ga osanko kako samo to mi znamo!..Svi smo za vas!Navijat ćemo iz svega glasa i srca! Hrvatska! Hrvatska! Hrvatska! Hrvatska!
xxx

srijeda, 20.08.2008.

..Nema nas nigdi..Zadnji time out s Linon, nešto prilipo..

..Evo me..Ovaj dan nije započea baš dobro..Igrali smo protiv Španjolske..košarku..i izgubili dosta razlike..negdi blizu 20 razlike..ali mogu reći da san to ipak nekako i očekivala..prejaki su oni..a brate ko će ići protiv Garbayose,Gasola,Rubya..i da ne nabrajan..i onda je došlo vrime za vaterpolo..svi smo ulagali veli ke nade za naše svjetske barakude..i počelo je..prva četvrtina je bila šokantna..3 : 0 za Crrnu Goru..nije funkcionirala ni obrana, a bome ni napad..Nešto smo malo pozabijali ovo ono..i došla zadnja minuta..a Crna Gora vodi 7 : 6..i napad za nas bija..i kad smo tili zabiti točno je bila lopta u najboljoj poziciji za gol..ali onda su nas isfaulirali..ali to suci nisu tili priznati..a mi opet nismo zabili gol..i nažalost za nas je medalja bila gotova..bilo kakva..sada se borimo za 5. misto..protiv Španjolske ako se ne varan..mislin da bi to tribali dobiti..ali bilo mi je tako ža..što su izgubili, jer su ipak puno i previše uložili za spremanje u Peking..još kad ih vidite s onin simpatičnin brkovima..ma..i Rudić je bija shrvan..niko si nije moga pomoći..a imali smo takve šanse..i tili smo tu medalju..ali opet čestitke Crnogorcima na pobjedi..što je je..stvarno su bili bolji..bit će bolje drugi put..e a sad..ide moja glavna tema..i neću ovo nikad zaboraviti..Ko što se zna naši rukometaši su danas igrali protiv Danske..točno u podne..ja san bila spremna još u 6 ujtro..samo san na to mislila još od nekidan..i počelo..naši izašli na teren..i ja prvo što san pogledala je bilo koji su suci..i onda veeeeliko razočaranje..bili su to isti oni Španjolci koji su nan sudili na evropskon i to isto protiv Danske..i mislin da ne triban ni reći na čijoj su strani bili..i počela utakmica..bila je najjača postava..Vori,Balić,Pere,Lacković,Dominiković i Šprem..to je bila više obrana jer su Danci prvi imali napad..e onda..falili Danci..i mi krenili u napad..i to je bila savršena kontra od Šprema..koji je briljira u ovoj utakmici..i opet danski napad..ma ubiti bilo ih je par..ali stvar je u tome što se Mirko na golu tako razbranija, da ga nebi ni 10 igrača zaustavilo..ali na sve te Mirkove obrane išle su Špremove kontre..i ponosno mogu reći da smo neočekivano jako dominirali terenon..Mirko se razbraniaj a Šprem raspuca..ubojita kombinacija..i došli smo na 7 : 2..čak 5 razlike..ovo više nije bilo ona Hrvatska koja nije imala rješenja protiv Danske u Norveškoj..a onda je malo kasnije i Danska stisla..došli su na 1 gol naše prednosti..bija je skoro kraj poluvrimena..a nikao ne smijen zaboraviti spomeniti kolik osu jadnog Balića izbacali..pobrisa je cili teren više od bacanja pustih..ali nisan baš primjetila da to Španjolcima smeta, mada nisu stvarno loše sudili prvo poluvrime..Dominiković je dobija žuti radi povlačenja u obrani..to je bilo zasluženo..i onda su na kraju tj., prid kraj 2. poluvrimena Danci izjednačili..i onda opet naš gol..i onda je opet zadnja, prilipa akcija bila Horvatova..koaj nas je odvela na 2 gola prednosti..pa je došlo poluvrime..iako se dosta smanjila naša prednost u golovima, ja san samo ostala zinutih usta.. i pitala se jeli ovo ona ista Hrvatska koja je igrala protiv Poljske bez Ivana..i došlo je 2. poluvrime..imali smo napad i iskoristili ga..u igru je par puta uša i Duvnjak, ali nije zabija nijedan gol..i onda smo opet imali napad i Pere je ima loptu, Danac ga je malo povuka..i valjda je Pere krivo sta..i onda je pa doli i uvatija se za kolino..samo ne kolino..izgledalo je užasno ozbiljno, a po njegovoj faci moglo se viditi da se radilo o dosta jakoj boli..ali onda se Pere uzdiga i nastavili smo napad..to je bilo jedno veliko olakšanje..Držali smo se dosta dobro..ali onda je i obrana malo popustila..a vidilo se kako smo jači od Danaca u igri..i to duplo..pa su oni onda krenili na snagu..što to mrzin..Danci su pronalazili sve više rješenja, a nama kao da su ponestajala..a da ne zaboravime suce..koji su in davali stvarno nezaslužene sedmerce..i dosta su sudili u njihovu korist, a jedna od najvećih akzan nan je bila kad su isključili Peru..očito in se zamirija..ajme baš ni on nema sriće s tin sucima..onda je i Mirko ima super seriju obrana, samo su ga ti sedmerci zajebavali..nikako da obrani..a Mirza je super zabija sedmerce..čak je i danski golman odusta od branjenja, pa su uveli rezervnog da brani sedmerac..ali ko će protiv kralja Mirze..on je stvoren za to..i kad je bija sedmerac ajko bitan da ga obranimo..Lino je već bija skužija da danas nisu Mirku jača strana..pa je zva Venia..i uša Venio..i puca ovaj..koji nije još falija nijedan sedmerac..i svi stoje..napetost kakve nema..i puca Danac..a onda ga Venio velemajstorski obrani..ja san skočila od sriće..nisan mogla izdržati..sve me izdalo..i cilo vrime mi na jedan razliek ili izejdnačeno..ali onda su odjednon Danci prišli u vodstvo..za 1 gol..i za svaki gol danski..prikazivali su našu klupu na terenu..i mogu van reći da je najteže padalo Duvnjaku i Horvatu..a Horvatu suze u očima..slomija se..i onda nas je Mirza izvuka kad je pogodija sedmerac..i onda opet kad je bija naš napad Valčić puca, ali su mu sudili korake..i Danska je u napadu..a mi vodimo za jedan..i brani Mirko..i mi u napdau..i onda naš Lac zabija za plus dva..koja je to radost bial na terenu..ali ništa još niej bilo gotovo..i onda je opet bija neki sedmerac za njih ..ali ništa od njega..i onda mi u napadu..i naš Ivano napokon i njegov drugi gol koji nas je odvea do plus tri..svaka čast Ivano..i onda je Valčić napravija ka neku obranu iz prostora..i onda ga Spellerberg zabija..točno kroz uši Veniu i sad je bilo 23 : 21 za nas..i onda opet Šprem posprema za plus tri..ali ova nevjerojatna gospoda opet sude sedmerac..i bija je neki pogodak posli sedmerca..i onda zadnji time out Lino zove..ja san se nekako držala do tog time outa..ali onda me slomilo to..svi su se okupili i Lino diže moral svima..i govori..Ne dajmo in loptu, poigrajmo se..i dalje govori Lino..Pa nek se onda jebu..a Tonči i Ivano se pogledaju i slatko se nasmiju..i onda je išla ona rečenica..koju je Lino reka..i onda ja više nisan izdržala..Lino je reka..Ajmo za Ivanaaaa!..a oni ponove za Ivanaaaa..mislija je na Čupića..ne mogu ni zamisliti koliko je on ponosan bija onda..i viknuli su Hrvatska..i vratili su se igru..Ne mogu ni zamisliti koliko je Ivan bija ponosan na njih u ton trenu..a ne samo u ton trenu nego cilu utakmicu..a kad je to Lino reka..meni suze same od sebe niz lice....nisan više mogla..i to je bila zadnja minuta..i onda Vori zabije za plus tri..a Danci smanjuju za plus dva..i na kraju je završilo 26 : 24..isti rezultat koji smo imali protiv Njemačke kad smo osvojili zlato u Ateni..i snimatelji nisu tili makniti prinos..koja je to radost bila..svi su se grlili..pa su bacili Mirzu na pod..i po njemu se bacali..Lino je plaka od sriće..a govori komentator kako Ivano skoro nikad niej zadovoljan..ali ako se on ovako dere,raduje i grli s ostalima..onda to znači da smo stvarno postigli nešto..to su bili prili trenuci..i dokazali smo napokon..da moremo čak i protiv sudaca ako triba..dokazali smo da se borimo ko lavovi, i ostavljamo srce na terenu uvik..dokazali smo da jesmo najbolji..i da imamo vrhunsku igru..i napokon smo pokazali i Dancima i sucima da smo bolji..neka Danci pjevaju koliko oće, ali mi smo njih poslali doma danas..i s ponoson i zasluženo smo ih dobili..napokon..obranili smo naše ime u rukometu..pokazali kako mala zemlja ima veliko srce..sada još ostaje Francuska..igramo protiv njih ali ne znan točno kad..i ja virujen u nas..i sve što možemo..uvjerena sa nda ćemo tražiti revanš nakon sad poraza ovog od njih prije par dana, a da ne govorin o onon porazu na Svjetskon u Njemačkoj..borit ćemo se koliko god triba..pokazal ism oda moremo protiv Danske, a bome san sigurna da moremo i protiv Francuske..razmišljala san puno o evropskon kad smo bili drugi..i skužila san da koliko mi je ža što smo izgubili..pogotovo mi je i drago..jer da smo bili prvi nebi morali na dodatne kvalifikacije..što znači da nebi svi došli u Zadar..i ja nebi otišla na one utakmice..oni nebi ositili sve ove Zadrane koji ih toliko podržavaju..taj navijački žar..kad se ja sitin tih trenutaka..naše himne..ruke na srcima..ponosno stajanje na tribinama..uf..čekamo vas opet..sad na Svjetskon..ja znan da ćemo mi Zadrani navijati duplo jače..kad ste prvi put došli ode na kvalifikacije iznenadili ste se koliko vas navijači podržavaju..e pa ja garantiran da ćete se opet iznenaditi..samo čekan..pa opet bi bilo dosta..puno san se ja raspisala..tila bi opet svu sriću svita našima protiv Francuske..pokazali ste da morete..i virujemo u vas..svaka čast..i opet brz oporavak našen Vukiću i Čupiću..za kojeg virujen da kad je čuja ono u time outu da se odma oporavija..ajme..ne..evo opet mi suze idu..ne mogu ja to..samo još pozdrav kiki..s kojon san izanalizirala cilu povijest rukometa i naših rukometaša jučer..doslovno..opet ću pisati nakon Francuske..sad čekan Pekinški dnevnik za izjave naših nakon utakmice..ajme tipkovnicu san cilu smočila..iden..Pozdrav i opet još jednon sritno svin našima..
xxx

utorak, 19.08.2008.

..Opet pobjednički niz..

..Evo me opet..Baš san sritna jer smo dobili košarku, vaterpolo a i rukomet pogotovo..Irance u košarci smo dobili 91:57..svaka čast..i onda su naše barakude potopile Kinu s velikih 16:4..ma bravo..a najlipše mi je bilo viditi još prošlu utakmicu kako su naši i košarkaši i rukometaši došli podržati vaterpoliste..navukli kapice i u boj..svaka čast..e o inda je doša rukomet..ajme..Počela utakmica..ono svi koji će igrati svlače duge trenerke..I snima kamera, i vidiš odjednon Ivana kako skoda trenerku i ide igrati..Ajme kako san sritna bila..a još su govorili da će igrati tek u četvrtfinalu ili u polufinalu..baš mi je drago..I počeli igrati..ono najjača postava..Lac,Pere,Ivano,Vori,Šprem na krilu..I prvi gol Kina, drugi gol Kina..a ja samo gledan i ne mogu virovat..ali san onda skužila da in triba da se malo vrate u onu svoju pravu igru nakon čak 2 poraza..I viš za par minuta Kina vodi 5 razlike..onaj komentator poludija..reka je da će ovo ući u povijest kineskog rukometa..a virovatno i oće.. ipak smo mi za 3 klase bolji u rukometu od njih..I onda smo ih morali dostizati cilo prvo poluvrime..radi tih golova zaostataka..Losertu je isto tribalo malo da se zagrije a virovatno se i umorija od ove zadnje dvi utakmice branjenja..Pa ipak je on 1. vratar Olimpijskih..ima najviše obrana..i onda se negdi oko 25. minute nije stigla napraviti izmjena s Dominikovićen..kako on igra u obrani..a već je krenija naš napad..i što će on krenija..i zabija za vodstvo..a baš mi je bilo drago jer je baš on zabija gol..a Špremove kontre bile su predobre..bilo ih je 4..a on je 3 puta zabija gol..i tada smo već bili u dobrom vodstvu..pa je krenilo i drugo poluvrime..onda je uša Mirko na gol..nešto je Laca bilo na par minuta zabolilo pa je biaj s fizioterapeutima tamo iza klupe..ali virovatno je bija samo grč..pa se vratija..Ivano nije igra u 2. poluvrimenu..a nije bilo stvarno ni potrebe..i onda smo imali isedmerac..čudno mi je baš da ga Džomba nije izvodija..ipak je on baš specijalno za to..samo da nije ozljeđen..I onda ga je Duvnjak izvodija..i pogodija je..baš je lipo zabija gol..i onda su bome Kinezi imali dobru seriju promašaja..jednostavno se vidilo koliko smo mi ipak kvalitetnija ekipa od njih..I onda je išla jedna kontra prima nama..baš je izgledal oka da će oni dati gol..ali Mirko je to super obranija..i onda se odbila lopta ovon drugon Kinezu u ruke i ovaj opet puca ali majstor Mirko opet obranija..bravo Mirko..!..I tako je naš Vuković opet zaradija isključenje..i to ne jedno nego čak dva..ali ja se točno sićan da on još od prijateljske s Hercegovinon ode kod nas ima niz od žutih kartona i isključenja..sve do jučer protiv Kine..kad nije dobija karton nego dva isključenja..dobro je biti agresiva nu sportu i sve..ali ipak ne toliko..no dobro..konačni rezultat bija je 33:22..super..sada smo 3. u skupini i igramo protiv Danske sutra oko podne..naravno da ću to gledati..sićan se točno onog našeg zadnjeg teškog poraza od Danske..imali smo plave dresove..kako su nas izbatinali..ali glavna dva igrača u toj utakmici su opet bili suci..to je nevirovatno..kak osu nepošteni..mada stvarno je Danska bila bolja od nas..ali imali bi sigurno veće šanse da nije bilo onakvih sudaca..a ko i uvik..ko bi sudija za Hrvatsku ikad..ali ja virujen da možemo dobiti sutra..vratiaj se Ivano..igra nan se skroz poboljšala..a i samopouzdanje se vratilo nakon Kine..nema šanse da me neko uviri da ćemo izgubiti..ja uvik virujen u naše..i nadan se da će sutra odigrati onako kako samo oni to znaju i boriti se do kraja..Ko što se vidi prominila san dizajn..meni je ovaj najlipši od svih koje san imala..i postavljat ću slike od naših..samo mi triba vrimena da sve posložin..samo Olimpijske gledan..ništa drugo..a kad su nan one prve dvi rukometaške utakmice stavljali prošli tjedan stavljali u 3 ujutro..radi vremenskih zona..uopće mi nije bilo teško..i ja misli nda bi se ubila da san zaspala ali to bi bilo nemoguće..da zaspen..a tako volin spavati..ali sve radi naših..i ako triba neću spavati idućih 10 godina..i nema isječka ili snimke koje nebi pogledala sljdećega dana..znan svaku utakmicu napamet..a baš san gledala ove blogove o rukometu..i našin rukometašima..i iskreno..meni je bezveze kopiravati sve te biografije..radije ću napisati ono što san vidila i doživila..kao naprimjer ono što je tu doli iz Višnjika..i to se po meni ne more uporediti s nikakvon biografijon..i to kopiranon..mislin znan i ja..da je Ivano ovan u horoskopu..da je lud za košarkon..da ima tetovažu diteline,ovna,ime svog sina na glagoljici,natpisa s olimpijske medalje i bodljikavu žicu..da ima broj dresa 4 (moj broj)..da je igra za Portland..da je tija otići u Ameriku na 10 dana samo da pogleda košarkaške utakmice skupa s Dominikovićen..da je igra za Jugoplastiku u košarci.. da je potpisa sada za Zagreb..znan napamet svaku njegovu psovku na utakmici.. znan sve njegove grimase kad radi napad..da ne nabrajan sada dalje..jer ovo nije ni desetina toga što znan..ali što ću ja o tome svemu pisati..puno mi je lipše pisati nešto što vidin i doživin..samo čekan svjetsko prvenstvo sada..to će mi biti najbolji dani u životu..sto posto..tako ću navijati..ja i Kiki..ajme samo nas čekajte u Kreše Ćosića..nema nas nigdi ka u Zadru..navijača..pa eto opet će mi suze kreniti kad se sitin toga..bolje da ja krenen..već uru vrimena ode sidin i tipkan..uklištila me kičma..pa iden ja ..želi najveću sriću svita našima protiv Danaca..iako njima srića triba samo u tome da suci budu fer..točno znan što će već sutra biti..dignit ću se već u 6 ili 7..pa sve do podne samo siditi i hipnotizirano buljit u televiziju na HRT-u..dok se ne pokažu naši..onda ću poluditi..a ko će me izdržati..ubiti ja pišen ovolike posteve, zato jer to nemna kome sve reći..sviju san više udavila..ne šalin se..pa sad je stvarno već dosta..samo da pozdravin Kiki koja će isto tako strepiti za utakmicu..sritno još jednon našima..i brz oporavak Vukiću i Čupiću....
xxx

nedjelja, 17.08.2008.

..Rukometasi..

..Evo me..Nebi pisala da stvarno nije bitno..Ovako..Kao što znate kvalificirali smo se iz rukometa na Olimpijske..I to 1. u skupini..E pa prvo smo igrali protiv Španjolske..i već tamo naš najbolji rukometaš Ivano Balić se ozlidija..negdi u 22..i rekli su da ima rupturu lista i hematom unutra cirka 2x1 cm..onda smo igrali protiv Brazila mojeg je bilo prelagano dobiti..pa smo i to dobili kao i Španjolsku..e ali onda je usljedial Francuska..izgubili smo..4 razlike..igra je jednostavno pala..obrana se i držala dobro ali napad jednostavno ništa..svaka čast Loserte i Mirko..u toj utakmici Pere nan je dobija 2 isključenja..1. san još tolerirala..ali 2. je već bilo jer in se zamirija..e ali onda je on dobija crveni karton..za ništa..Ta 2 gospodina u žuto su bili strašni..triba in se zafaliti na tako divnoj partiji koju su pružili..inače..njih 2 su iz Rusije, a njihova sada necijenjena imena su Igor Chernega i Victor Poladenko..Sada što je tu je..Još uvik možemo braniti zlato..ali za sada je Francuska 1. ..I onda jučer utakmica protiv Poljske..i čovik se nebi ubija sad..opet smo izgubili..ali o vaj put je Vukić ozljeđen..on ima rupturu čak 2 mišića kod kukova..i za njega su Olimpijske gotove..njega je zamijenio Šprem..Pa onda da nikak one zaboravin naše krilo Čupića koj ije ostao bez prstenjaka, skoro cilog posli one ograde..sve je odjednon krenilo nizbrdo..protiv Poljske smo u 1. dijelu vodili čak 4 razlike..ali onda je došla ta serija hitaca..a mi gol nismo zabili čak 14 minuta..Igra nan je skroz oslabila..mislin zamislite kakva je to utakmica kad naš Lac ne zabije nijdean gol..s oin njegovin silovitin skokon i hicen..ne pamtin utakmicu kada on nije zabio nijedan gol..pa onda sva ta kriva dodavanja, ispadanje lopte, koraci, prekršaji u napadu, prekršaji u obrani, a da ne govorin o pucanju s daljine od čak 9-10 metara..ali opet svaka čast Losertu koji je super branio..u pravoj je je formi..A naš Pere..lopta mu je ispala čak 2 puta, koraci jednon..čista dekoncentracija..iako je na kraju zabio samo 2 gola..Vuković žuti karton..u svakoj je žuti karton dobio..ali nije to ni toliko bitno..i opet tu je bio Mirza Džomba ..naš definitivno najučinkovitiji i najbolji strijelac koji se cilo vrime borija svon snagon..ali ja san u jednon trenutku utakmice znala da je gotovo..bilo je to negdi 10 minuta prije kraja..a to je onda..kada je Mirza faliaj sedmerac..ni to ne pantin kada se dogodilo..ljudi fali nan Balić..jer mi fizički a da ne govorin pshički jednostavno ne možemo bez njega..pa on je najbolj igrač na svitu..a ne igra..zašto?..zato jer je ozljeđen..i tu započinje ona njegova želja koju prinosin..on je zamolija da naše rukometaše više niko ne zove Pakleni..zato jer otkad su ih tako prozvali još u Portugalu..oni samo zadobivaju ozljede..oni su samo svoji i divlji..bar su tak orekli..jednon su se čak prozvali i kaubojima..i on je reka da bi bilo u redu kad bi ih tako zvaali..ja san već počela tako što san onaj doli post preimenovala u..Kauboji.. a prije je bio znate već što..i nisan virovala što mi se dogodilo..nakon što san aj to preimenovala..malo posli..odjednon..piše..Ivano Balić 100 % igra u četvrtfinalu..i zato..molin vas..radi njih..a prije je za Ivana bilo da su samo realne šanse da igra tek u polufinalu..očito djeluje ovo s kaubojima..koga god pitan sića li se Olimpijskih u Ateni..niko se ne sića..ja san van još odonda žarko pratial rukomet pa još i prije čak..sićan se Šole, Kaleba i onih njegovih lažnjaka u kontrama,Špoljarića,Goluže,Matoševića,Zrnića..ma svega..e pa koji smo bili tamo .. zlatni ..bilo smo zlatni..točno se sićan one velike, divovske pobjede nad velikon Njemačkon..imali smo 8 utakmica i 8 pobjeda..a kad smo dobili Njemačku..usljedio je onaj naš vlakić - gusjenica..ajme..predobro je bilo..pa evo..iden ne mogu više..još će mi i suze kreniti..hahahaha..Ivano što prije ozdravi, i ti Ljubo..pa in pokažite na svjetskon svima..Francuzima a pogotovo onim dvama sucima..P.S. svaka čast sucima u utakmici protiv Poljske..samo jedna mala greška je bila..ali neću je sad govoriti..bila bi sritna kad bi mi učinili ovu uslugu..Pozdrav svin rukokometašima i Kiki koja se sa mnon slaže o svemu ovon..
xxx

petak, 30.05.2008.

..Kauboji..

..Aaaa..pa evo i mene..Danas je definitivno bija jedan od najboljih dana u mon životu..kao što već i svi znate danas su igrali..Hrvatska vs. Japan..rukomet..ja san već prije 2 tjedna odlučila da moran ić..bar na 1 od one 3 koje će igrati..i onda san u nedilju uru ipo čekala da kupin karte u redu..na trgu..a Rusija se rasprodala..i onda san uzela za Japan i Alžir..i danas je napokon doša taj dan..Nisan išla u školu samo radi toga..tj. bila san samo prva dva sata..Došli mi tamo..i ušli već u dvoranu..A još su bili igrali Rusija i Alžir..Tako da je dvorana bila napola puna..I Alžir izgubija..Itribali se naši doći zagrijavati..I viš odjednon dvorana prepuna..Nijedno misto nije bilo prazno..Virujte mi..I izašla japanska reprezentacija izašla na teren..I bilo je zvižduka,ali neki su i pljeskali..rijetki..I onda su najavili hrvatsku..i u trenutku kad je prvi igrač i svi za njin došli..iz naših 7 000 a i više grla..prolomilo se takvo navijanje..pljeskanje..tada je krenila pisma..Dalmacijo iz duse te ljubin..a nasi su se počeli zaigravati..bili su popraceni kroz cilo zagrijavanje vikanjen..meni je srce pucalo..još kad vi čujete one navijače..ali nije to još ništa..i onda su predstavljali igrače..Vori,Lacković,Metličić,Vukić,Vuković,Tonči Valčić,Josip Valčić,Sulić,Losert,Somić,Horvat,Dominiković,Čupić,Šprem,Džomba,Balić,Duvnjak i naš golman Alilović..Onda..Pustili su našu himnu..Odjednon se cila dvorana digla na noge..Svako je podiga svoj plakat..I kad su ga svi podigli..U okrugloj dvorani bile su boje naše zastave..Bilo je prelipo..Svii smo bili ponosni..Onda je počela igra..imali smo 1. loptu,i već 1. napad..goooool..Vori ga je zabija..2. napad..Vori ga je zabija..naravno svo navijanje i pivanje prvi je započeja Tornado..svi su za njima počeli..ja mislin da su i oni najhladniji počeli navijati..Niko nije muča..Virujte mi..nije bilo kutka u dvorani iz kojeg se nije čulo navijanje..Onda je Vukić zabija 2 za redon..pa je dobija žuti karton..ali nema veze..sada se već atmosfera podizala..iz 1. redova Tornada lagano se počela oriti pisma..Igrajte za nju našu voljenu..i već nakon par sekundi cila dvorana je to pivala..ja mislin da naši Kauboji nikad nisu imali ovoliku podršku..jer svaki smo njihov pokret,gol,obranu, pa čak i promašaj nagradili..Japanci su u jednon trenutku poveli 5:4 ali ne zadugo..već nakon par minuta mi smo bili u vodstvu 11:6..Džomba u 1. poluvremenu nije ulazija u igru..ali zato je u 2. briljira..Tada je došlo i par golova Čupića..ono sa strane..Šprem i Duvnjak po 1..i to sve dok su se neko vrime na klupi čuvali za posli Balić,Lacković i Pere Metličić..Navijanje se malo smirilo..Sada su Japanci imali par puta loptu..ali onda je Vori zabija još jednog..i zapalija iskru..Prolomilo se navijanje..i tada je počela pisma navijača..Samo je jedno u mon životu vrijedno..Nakon toga..Mi Hrvati..pa opet..U boj, u boj..to se ne moze opisati..došlo je poluvrime..10 minuta čekanja..i onda su opet izašli na teren..i ovaj put stvarno niko nije štedija svoje grlo koliko smo se svi derali..da in damo podršku..vidilo se da su igrači bili oduševljeni atmosferon..i vratili su nan to..a pogotovo Lino Červar..kada je u 2. poluvremenu stavija svoju najjaču postavu..Balić,Metličić,Džomba i Lacković..igra se super odvijala..ali opet svima nan je nešto falilo..a to je da naš Ivano zabije gol..onako kako ga samo on zna..i onda..u 8. minuti 2. poluvremena..Ivano zabije goooool..svako more govoriti što god oće..ali svi su čekali da on zabije gol..a kad je zabija..to je bilo to..sad je sve bilo na mistu..igra bi on i bolje..ali kako se ozlidija bija..pa nije igra misec ipo..i tada negi u 11. minuti 2. poluvremena..počne opet iz Tornada..ooooooooooooooooooo..i pljeskanje..svi naravno za njima..i mi smo sv vikali oooo i pljeskali punih 11 minuta..bez prestanka..dlanovi su nan trnuli,glas nestajao..ali igrači su nan svima davali snagu..Balić je iša zabit gol..napravija je puni okret..ali ništa..šteta..ali tada ga je opet zabija ..kasnije..i onda u 22. minuti..počeli su valovi među navijačima..svi smo se dizali i spuštali..nikon nije bilo teško..3 puta su valovi prišli gledalište..i onda je jiš 5 minuta bilo pivanja i navijanja..a u ton vrimenu..Alilović je napravija odličnu obranu..bacija se..i spasija..ma super..i onda..zadnje 2 minute..vodimo 36:21..ali zadnje 2 minute cila se dvorana digla na noge..i svi su stajali..pa su Kaubojii zabili još 1 i Japanci još 1....dobili smo 37:22..PREUVJERLJIVA POBJEDA..a zadnjih 5 sekundi..svi smo odbrojavali..i tada je bija završni zvuk..bili smo ponosni na igrače..svi su vikali..Mi Hrvati..pa onda..Hrvatska..ali nakon što se oglasija zadnji zvuk..Ivano je bija na podu..dobiaj je udarac u ključnu kost..leža je doli..igrači su se skupili..da mu pomognu..e tada niko nije ništa započinja sa navijanjen..svi su znali što tribaju vikati..i onda je počelo..Ivano Balić!Ivano Balić!..svi smo bili jednoglasni..i ja mislin da su ti uzvici ipak bili najglasniji..od cile utakmice..Ivano se dignija..stavili su mu led..a on je diga ruku..prima publici..i onda su igrači krenili u svlačionicu..i neki već krenili ća iz dvorane..većina..ali onda su neki počeli vikat igračima koji su otišli:Dođite vamo!Dođite vamo!..i ljudi su se vraćali..i vikali..i tkao negdi po minute..svi su čekali igrače..i onda nakon po minute..evo ih..dolaze..i pozdravljaju nas..uvate se svi za ruke..i dižu ih i viću..Eee..i kako oni tako i mi..onda je bilo gotovo..Kauboji su stvarno ostavili srce na parketu..a i navijači..kad vi gleate na televiziji..vi ne osićate tu energiju,atmosferu,to navijanje,igrače,navijače..ma sve..a sutra s Rusima..i u nedilju s Alžiron..Rusi su navodno u boljoj kondiciji nego mi..ali za Alžirce..ma ja mislin da ćemo ih zgaziti..iden opet u nedilju..to je zadnja utakmica..pa će najvirovatniej biti super..Pa to je to..Danas ne pozdravljan nikoga..samo držin fige našin rukometašima..jer..Samo je jedno u mon životu vridno..Hrvatskaaaa....
xxx